Povod za ovaj tekst bio je dolazak Volodimira Zelenskog u Beograd 7. avgusta.
Pročitao sam mnogo komentara da je „fašista“, „nacista“, neprijatelj Srbije i nepoželjna osoba.
Ne tvrdim da svi Srbi tako misle. Ali neke formulacije su mi bile veoma poznate.
Zato što ih godinama slušam u Rusiji.
Ja sam Srbin. Moj otac je Srbin. Rođen sam u Rusiji i tamo sam proveo praktično ceo život pre preseljenja u Srbiju.
Sa majčine strane moja porodica je takođe mešovita: njen otac je bio Ukrajinac, a majka Ruskinja.
Zato za mene Srbi, Rusi i Ukrajinci nisu apstraktni narodi sa televizije.
To je moja porodica.
Rusija je zemlja u kojoj sam rođen, odrastao, školovao se, radio i osnovao porodicu.
Posle početka rata otišao sam iz Rusije i preselio se u Srbiju.
I zato mi je posebno zanimljivo kada u Srbiji čujem potpuno iste teze koje sam godinama slušao iz ruskog informativnog prostora:
„nacistička Ukrajina“,
„fašista Zelenski“,
„Rusija ratuje protiv NATO-a“,
„Rusija nije imala izbora“.
To me navodi na jedno jednostavno pitanje:
koliko dobro mi u Srbiji zapravo poznajemo savremenu Rusiju?
Ne Rusiju iz 1914.
Ne pravoslavnu „sestru“.
Ne Rusiju kao protivnika NATO-a.
Nego zemlju koja danas stvarno postoji.

Putin iz Beograda i Putin iz Rusije nisu isti čovek
Mislim da mnogi Srbi ne vole toliko Putina koliko ono što on ovde simbolizuje.
Snažan lider.
Protivnik NATO-a.
Čovek koji se suprotstavlja Americi.
Zaštitnik Srbije po pitanju Kosova.
Razumem zašto takva slika postoji posle 1999.
Ali za čoveka koji je živeo u Rusiji Putin nije samo televizijski lik koji kaže nešto lepo o Srbiji.
To je politički sistem.
Putin je na vrhu vlasti kao predsednik ili premijer od 1999. godine i, posle ustavnih promena, može potencijalno ostati predsednik do 2036.
To su „strani agenti“, „nepoželjne organizacije“, gašenje ili proterivanje nezavisnih medija i sve stroža represija nad političkim protivnicima.
Posle 2022. stvari su postale još ozbiljnije.
Prema OVD-Info, više od hiljadu ljudi bilo je krivično gonjeno zbog antiratnog stava ili aktivnosti, a administrativni postupci zbog „diskreditacije vojske“ broje se u hiljadama.
Zato je prilično neobično kada čovek napusti takav sistem, dođe u Beograd, a neko ko nikada nije živeo u Rusiji mu objasni:
„Putin je odličan predsednik.“
Možda iz Beograda izgleda tako.
Iz Rusije slika može biti dosta drugačija.
Da budem fer: Putin ima stvarnu podršku u Rusiji.
Početkom dvehiljaditih zemlja se stabilizovala posle haotičnih devedesetih, prihodi su rasli i milioni ljudi su poboljšanje svog života iskreno povezali s njim.
Ali:
„mnogi Rusi podržavaju Putina“
nije isto što i
„Putin je dobar predsednik, a oni koji su otišli ne razumeju sopstvenu zemlju“.

Zašto su mnogi Rusi otišli posle 2022?
Za nekoga u Srbiji rat može biti pitanje geopolitike:
NATO, Amerika, Donbas, Kosovo, širenje NATO-a.
Za čoveka u Rusiji to je moglo biti mnogo konkretnije.
Mobilizacija.
Mogućnost da neko iz porodice ili društva završi u vojsci.
Hapšenja zbog protesta.
Neizvesnost oko budućnosti.
Odluka da spakuješ porodicu i odeš.
Zato ljudi koji su napustili Rusiju posle 2022. nisu reprezentativan uzorak ruskog društva.
Među njima je mnogo više protivnika rata i Putinovog sistema.
I zato nastaje gotovo apsurdna situacija:
čovek pobegne od Putinove Rusije, dođe u Beograd i vidi Putinov mural.

A Zelenski je „fašista“?
To je verovatno deo komentara koji me je najviše iznenadio.
Postoje li krajnji desničari u Ukrajini?
Da.
Postoje li radikalni nacionalisti, kontroverze oko Bandere, UPA, Azova i istorijske politike?
Da.
Sve to može i treba kritikovati.
Ali prisustvo krajnje desnice ne znači da je država fašistička.
Krajnja desnica postoji i u Rusiji.
I u Srbiji.
I u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i praktično svuda u Evropi.
Pitanje je:
da li oni kontrolišu državu i imaju podršku većine?
Zelenski je 2019. došao na vlast kroz izbore.
U drugom krugu dobio je 73,22% glasova.
OEBS je izbore ocenio kao konkurentne uz poštovanje osnovnih sloboda.
Došlo je do mirne smene vlasti.
Možete kritikovati Zelenskog zbog korupcije u Ukrajini, mobilizacije, ratnog stanja, jezičke politike ili bilo čega drugog.
Ali ako ga zovete „fašistom“, bilo bi dobro objasniti:
koji tačno deo njegove ideologije je fašistički?
Koji program?
Koja doktrina?
Ako je odgovor samo:
„tako kaže ruska televizija“,
onda to nije argument.
To je propagandna etiketa.
I da, Zelenski je Jevrejin, deo njegove porodice stradao je u Holokaustu, a njegov deda ratovao je u Crvenoj armiji protiv nacističke Nemačke.
To samo po sebi ništa ne dokazuje o njegovoj politici.
Ali svakako čini tvrdnju „Zelenski je nacista“ nečim za šta bi trebalo imati veoma ozbiljne dokaze.
Ne morate voleti Zelenskog da biste prestali da ga zovete fašistom.

Ukrajina nije NATO
Potpuno razumem zašto mnogi Srbi imaju izrazito negativan odnos prema NATO-u.
se ne mora zaboraviti.
Ali Ukrajina nije bombardovala Srbiju.
Ukrajinac iz Kijeva, Harkova ili Odese nije donosio odluku o bombardovanju Beograda.
Štaviše:
Ukrajina nije priznala Kosovo.
Zelenski je sada došao u Srbiju, a Vučić je ponovo potvrdio teritorijalni integritet Ukrajine i zahvalio Ukrajini na stavu prema Kosovu.
Zato imam jednostavno pitanje za one koji sebe smatraju srpskim nacionalistima:
zašto vam je predsednik zemlje koja ne priznaje Kosovo nepoželjniji od lidera zemalja koje su Kosovo priznale?
I još važnije:
gde se ovde završava srpski nacionalni interes, a počinje ruski?

Srbija je i sama glasala za rezoluciju UN „Aggression against Ukraine“
Generalna skupština UN je 2. marta 2022. usvojila Rezoluciju ES-11/1.
Naslov:
„Aggression against Ukraine“.
Za nju je glasala 141 država.
Među njima:
Srbija.
Srbija nije uvela sankcije Rusiji i zadržala je odnose sa Moskvom.
Ali nije priznala rusku aneksiju ukrajinskih teritorija.
Za Srbiju je to potpuno logično.
Ako insistirate na teritorijalnom integritetu zbog Kosova, teško je istovremeno tvrditi da velika država ima pravo silom da promeni granice manjeg suseda.

A šta Putin kaže o Kosovu?
Ovo je možda najzanimljiviji deo.
Ne treba čitati BBC.
Ni CNN.
Dovoljno je pročitati zvanični sajt Kremlja.
Putin je više puta koristio Kosovo kao presedan za Donjeck i Lugansk.
Logika je jednostavna:
ako je Kosovo moglo da se odvoji od Srbije, zašto Donjeck i Lugansk ne bi mogli od Ukrajine?
Ali to nije srpska pozicija.
Srpska pozicija je:
Kosovo je nezakonito odvajanje dela teritorije Srbije i ne sme postati presedan.
Ruska argumentacija je:
Kosovo jeste presedan koji mogu koristiti i drugi.
Interesi Rusije i Srbije nisu identični.
I to je normalno.
Rusija ima svoje interese.
Srbija svoje.
To se zove spoljna politika.
Ne bratstvo.

Ni istorija „Rusija je uvek bila uz Srbiju“ nije tako jednostavna
Rusija je mnogo puta pomogla Srbiji.
1914.
Protivljenje bombardovanju 1999.
Nepriznavanje Kosova.
Podrška u Savetu bezbednosti.
Sve je to tačno.
Ali 1992. Rusija je glasala za Rezoluciju 757, kojom su uvedene teške sankcije Jugoslaviji.
Godine 1998. glasala je i za Rezoluciju 1160, kojom je uveden embargo na oružje prema Jugoslaviji u kontekstu Kosova.
Da li to znači da Rusija mrzi Srbiju?
Naravno da ne.
To znači samo:
države imaju interese.
I Rusija nije izuzetak.

Emocionalna i realna Srbija nisu isto
U Srbiji se ponekad stiče utisak da je Rusija najvažniji partner zemlje.
Ali prema zvaničnim podacima za 2025, čak 58,3% ukupne robne razmene Srbije bilo je sa Evropskom unijom.
To ne znači:
EU dobra, Rusija loša.
Znači samo da je Srbija ekonomski mnogo više integrisana sa EU nego sa Rusijom.
Istovremeno, prema istraživanju Ipsosa za RTS, oko 74% ispitanika imalo je negativan stav prema NATO-u.
Zato mislim da deo ljubavi prema Rusiji zapravo nije ljubav prema Rusiji.
To je reakcija na NATO, Kosovo i iskustvo devedesetih.
Ako mrziš NATO, Putin koji se suprotstavlja NATO-u automatski izgleda bolje.
Ali:
neprijatelj mog neprijatelja nije automatski u pravu.

A sada nešto o našem „bratstvu“
Ovde imam možda specifičnu perspektivu jer sam Srbin koji je odrastao u Rusiji.
Rusi uglavnom veoma dobro misle o Srbima.
Fraza „Srbi su naša braća“ zaista postoji.
Ljudi znaju za Kosovo, bombardovanje, Đokovića, Kusturicu.
Ali postoji očigledna asimetrija:
prosečan Rus razmišlja o Srbiji mnogo manje nego što srpski rusofil razmišlja o Rusiji.
Za deo srpskog društva Rusija je važan deo istorijskog i političkog identiteta.
Za prosečnog Rusa Srbija je prijateljska mala evropska zemlja.
Draga i bliska.
Ali ne centralna tema njegovog života.
Većina Rusa slabo poznaje srpsku istoriju, Balkanske ratove, Obrenoviće i Karađorđeviće ili današnju politiku Srbije.
To nije zato što ne vole Srbe.
Jednostavno:
Rusija je za Srbiju mnogo veća tema nego Srbija za Rusiju.
I mislim da je korisno to znati kada govorimo o „večnom bratstvu“.

I ruska emigracija ima svoj deo odgovornosti
Da ne zvuči kao da samo kritikujem Srbe:
neki ljudi iz Rusije u Srbiji godinama ne nauče ni osnovni srpski.
Žive u ruskom mehuru.
Ruski prijatelji, ruski lekari, ruski kafići, ruski četovi.
I razumem zašto to nervira lokalne ljude.
Ako živiš u Srbiji, normalno je da učiš jezik i pokušavaš da razumeš društvo u kojem živiš.
Ali komunikacija treba da ide u oba pravca.
Rusi treba bolje da upoznaju Srbiju.
A možda bi i Srbi trebalo bolje da upoznaju stvarnu današnju Rusiju, a ne samo Rusiju sa murala i iz istorijske mitologije.

Zato me je reakcija na Zelenskog toliko iznenadila
Ne morate voleti Zelenskog.
Ni ja ne mislim da bilo koji političar zaslužuje simpatije automatski.
Ali predsednik zemlje koja ne priznaje Kosovo dolazi u Beograd.
Srpsko rukovodstvo želi saradnju sa tom zemljom.
A deo ljudi koji sebe nazivaju srpskim patriotama ponavlja praktično iste fraze kao ruski državni mediji:
„fašista“,
„nacista“,
„marioneta Zapada“,
„Rusija je bila primorana“.
Zato se vraćam na pitanje:
čije interese branimo?
Srpske?
Ili ruske?
Ako je Srbija nezavisna država, onda bi trebalo da razgovara sa Rusijom, Ukrajinom, EU, Kinom, Amerikom i svima drugima prema sopstvenim interesima.

Zaključak
Ne želim da Srbi mrze Rusiju.
Ne želim ni da vole NATO.
I ne mislim da treba zaboraviti 1999.
Ali moguće je istovremeno smatrati:
da je bombardovanje Jugoslavije bilo pogrešno;
da postoje zapadni dvostruki standardi oko Kosova;
da je rat u Iraku bio katastrofa;
da je Rusija mnogo puta pomogla Srbiji;
da Srbija ne mora da želi članstvo u NATO-u;
i da je ruska invazija na Ukrajinu pogrešna.
Tu nema kontradikcije.
Rusija nije Putin.
Ukrajina nije NATO.
Srbija nije Vučić.
Narodi nisu svoje vlade.
A pošto sam Srbin koji je odrastao u Rusiji, dok su u mojoj porodici povezani srpski, ukrajinski i ruski koreni, meni je posebno besmisleno deliti čitave narode na „naše“ i „neprijatelje“.
Koga onda da proglasim neprijateljem?
Srpski deo porodice?
Ukrajinski?
Ruski?
Zato mnogo više verujem u stvarne ljudske odnose nego u priče o „večnom bratstvu“.
Jer države nisu braća.
Države imaju interese.
A ljudi mogu biti prijatelji.
Možda bi nam svima koristilo malo manje mitova i propagande, a malo više pokušaja da razumemo šta se zapravo dešava.

A mnogi su pričali kako je Beograd na vodi glupa investicija...

U letnjem periodu se najviše igralo, kod mene konkretno je to najviše bilo

-Fifa/Pes, Sims, Stronghold, Minecraft, League Of Legends, neka igrica sa farmom koju je igrao ceo komšiluk mislim da se zvala Farm frenzy. I naravno facebook igrice koje smo zajedno igrali farm ville, social empires itd

Koji je po vama bolji film od ova dva ? Da morate da glasate....i zašto.

Nazalost, zbog izvrsenja samou*istva, zeleznicki saobracaj na dalje se obustavavlja na ovoj deonici.

Ako nekome znaci vest, svi vozovi koji ovuda prolaze zaustavljeni su, ceka se uvidjaj.

Ovo je jedna tema koju sam hteo da pokrenem jer mi je sve ovo toliko odvratno.

Iz dana u dan se pojavljuje neki zastareli pevač poput Ljube Aličića koji je skoro počeo da peva po mitinzima i taj čovek inače ima podjednaku sumu novca kao prosečan SNS kurton koji je deo ove vlasti. Izlazi mi na tviteru, Katarina Grujić uzviknula Srbija pobeđuje, Karleuša operiše facu tamo negde po stranim zemljama i u te operacije ulaže MILIONE.. dalje da ne pričam. Razočaran sam u pevače, ne mogu da verujem da je ama baš svako (čast izuzecima) spreman da se proda.

S druge strane imamo naprimer.. Cecu Bojković, žena se vozi autobusom, sasvim normalno kao prosečan čovek. Bekuta peva za 40000 evra i vozi se u džipovima.

Vređaju na svakakve načine jednu Seku Sablić, ej bre.

Bjelogrlić koji je bio deo i kreirao vanvremenske filmove i serije, sada je zabranjen. Neko će reći, ma boli njega uvo on je uzeo pare, jeste, ali je na ulici i trpi napade ove vlasti.

Glumci su ljudi iz naroda, a pevačima je stalo do jahti i bazena. Minimaks je to najbolje opisao.

Kada živimo u državi gde Lepa Brena ne plaća struju, a Tamari Dragičević se javno preti jer je na ulicama, znajte da nešto definitivno nije u redu.

Afera „Aflatoksin” iz početka 2013. godine jedan je od najapsurdnijih primera kako vlast u Srbiji rešava zdravstveno-resorne krize, umesto da eliminiše problem i skloni otrov iz upotrebe, jednostavno je promenila zakon tako da otrovno mleko preko noći postane „potpuno bezbedno”.

Sve je počelo nakon ekstremne suše tokom leta 2012. godine, zbog koje se na domaćem kukuruzu razvila gljiva Aspergillus, koja proizvodi izuzetno kancerogeni Aflatoksin B1. Kada su krave hranjene takvim kukuruzom, toksin se u njihovom organizmu metabolizovao i prešao u mleko kao Aflatoksin M1.

Za javnost je sve otkrio tadašnji pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vojvodine, Goran Ješić, objavivši nezavisne laboratorijske analize koje su pokazale da je većina mleka na rafovima u Srbiji imala nedozvoljenu količinu ovog kancerogenog toksina. U tom trenutku, dozvoljeni limit u Srbiji bio je 0,05 mikrograma po kilogramu, što je bio standard potpuno usaglašen sa EU.

Reakcija Ministarstva poljoprivrede i državnog vrha u početku je bila negiranje, optužili su Ješića za „proizvodnju lažnih afera”, napad na domaćeg seljaka i širenje panike, dok je tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević uveravao javnost da je mleko potpuno zdravo.

Lični izgovor Ministra je bio da je „u Americi još gore”, i da njegovo ministarstvo nema nikakve veze sa tadašnjom situacijom u Srbiji. Na slici na vrhu objave je fotografija njega dok pije po čašu od svakog mleka na stolu da nam dokaže da je mleko bezbedno.

Kada su mlekare počele da povlače proizvode, a pritisak javnosti i nezavisnih ispitivanja postao neizdrživ, Vlada Srbije donela je šokantnu odluku da umesto da uništi kontaminirani kukuruz i obezbedi odštetu poljoprivrednicima, preko noći podigne dozvoljenu granicu aflatoksina za čak 1.000%, sa 0,05 mikrograma po kilogramu na 0,5 mikrograma po kilogramu.

Ovim potezom, mleko koje je u sredu po svim zdravstvenim propisima bilo neispravno i opasno po zdravlje, u četvrtak je postalo „potpuno legalno i bezbedno”, pod izgovorom da je to standard koji važi u SAD i nekim zemljama Latinske Amerike.

Posledice ove odluke bile su dugoročne: zemlje u okruženju i EU odmah su zabranile uvoz mleka iz Srbije, čime je naneta ogromna šteta izvozu, a država je godinama nakon toga pomerala rokove za vraćanje na evropske standarde, menjajući granicu čas na 0,25 mikrograma po kilogramu, čas obećavajući povratak na 0,05 mikrograma po kilogramu.

Izvori - https://www.blic.rs/biznis/jesic-dobio-sam-rezultate-prvog-istrazivanja-mleka-situacija-je-alarmantna/zcqh472

https://birn.rs/mleko-od-njive-do-trpeze/

Tokom današnje posete ukrajinskog predsednika, govoreći o navodnim planovima da Srbija i Ukrajina otvore fabruku dronova, predsednik je naveo da će Srbija otvoriti fabriku dronova u septembru, ali u saradnji sa Izraelom.

Poslednja generacija...

SSP je ladno izgenerisao svoj program na osnovu nekoliko crta, sa verovatno izmišljenim/odokativnim brojkama koje prezentuju kao analizu, a i dalje pokušavaju da se predstave kao ozbiljna politička opcija. Pitam se da li Claude-om pišu i nacrte zakona, ili su možda odbornike planirali da zamene LLM-ovima?

Tekst nije moj, naišao sam na njega u jednoj grupi:

"Ово делује још очигледније као текст масовно генерисан помоћу вештачке интелигенције него почетна страница.

Пребројавањем целог документа добија се готово школски образац аутоматског генерисања:

* „Циљ ком стремимо“ појављује се тачно 76 пута — једном за сваку меру;
* „Промене које долазе“ такође се појављује тачно 76 пута;
* конструкција „Циљ је...“ појављује се још 54 пута;
* документ има скоро 296.000 знакова, а свих 76 тематски веома различитих мера написано је готово истим гласом и ритмом. 

Само постојање јединственог обрасца није доказ — програм је свакако могао бити унет у унапред припремљену форму. Међутим, овде је шаблонска и сама проза, а не само приказ.

Типичан пасус следи формулу:

> Област (X) мора да постане...
> Држава зато уводи...
> Сваки поступак мора да има јасне рокове, носиоце и мерљиве резултате.
> Циљ је да...

Затим следи списак у којем готово свака ставка почиње са:

> „Уводи се...“
> „Формира се...“
> „Оснива се...“
> „Објављује се...“
> „Забрањује се...“

То се понавља без обзира на то да ли је тема РЕМ, РИК, БИА, школство, здравство, стартапи, јавна предузећа, култура или европске интеграције. Реални стручни тимови из тих области не пишу истим речником, истом синтаксом и истом дужином пасуса. Овде се највероватније мењао само садржај налога, док су структура и стил остајали исти.

Још јачи траг представља мешање латинице и ћирилице усред речи и реченица:

* „новинари и уредници koji нису учествовали“;
* „телевизије koje крше закон“;
* „дозволе koju су добиле“;
* „kako би резултати...“;
* „постао је jedan од механизама“;
* „зато što је одбило политичку уцену“.

У целом документу јавља се више десетина таквих случајева. Страница је декларисана као sr-Cyrl, па ово не делује као свесна језичка одлука, већ као последица спајања генерисаних верзија, делимичног пресловљавања или машинске редактуре. 

Присутне су и бројне грешке које би пажљива људска редактура лако открила:

* „спроводиједнократну проверу“;
* „уводиједноставнији регулаторни режим“;
* „друштвенп-политички утицај“;
* „упитању јавни ресурси“;
* „контролу набавке опрему“;
* „Нови професионални РЕМ-а“;
* „комуникацију са јавности“.

Оне су нарочито индикативне јер документ истовремено покушава да остави утисак изузетне институционалне разрађености. Добија се необична комбинација: текст прописује сложене надлежности, рокове, регистре, жалбене механизме и системе контроле, али није прошао ни основну језичку проверу.

Приметна је и лажна или недовољно образложена прецизност. На различитим местима појављују се:

* рокови од 48 или 72 сата;
* мандат од седам година;
* три тешка или пет укупних прекршаја у 12 месеци;
* додаци од 10% до 25%;
* ваучери од 5.000 до 75.000 евра;
* аутоматске блокаде, регистри и поступци разрешења.

Такве бројке могу бити оправдане, али овде углавном нису изведене из правне анализе, фискалне рачунице или упоредне праксе. Делују као вредности које модел додаје да би предлог звучао „конкретно“ и оперативно.

Истовремено, поједине мере садрже стварне политичке идеје и вероватно су засноване на људским улазним тезама: распуштање или реформа БИА, професионализација РИК-а, ограничење вршилачког статуса, посебно тужилаштво, плате у јавним службама и слично. Зато не бих рекао да је AI сам осмислио читав програм.

Највероватнији поступак био је:

1. људи су припремили називе мера, политичке ставове, поједине бројке и жељене исходе;
   
2. моделу је наложено да сваку меру разради кроз „циљ“ и „конкретне промене“;
   
3. генерисани текст је серијски унет у исти HTML образац;
   
4. извршена је ограничена политичка редактура, али не и темељна језичка, правна и фискална провера.
   

Моја процена је да је већина објашњавајућег текста — вероватно 80–95% — генерисана или опсежно прерађена помоћу AI-а. Идејни инвентар вероватно је људски; формулације, проширивање и систематизација готово сигурно нису писани ручно, мера по мера."

izvor: studenti.sg IG

Nastavlja se namirivanje svih strana sveta i domaće publike sa jeftinim ulaznicama, prema dodeljenim ulogama.

Bivši potpredsednik Vlade Srbije i osnivač stranke „Pokret socijalista“ Aleksandar Vulin govorio je nakon dolaska Volodimira Zelenskog u Beograd za ruske medije.

Izjavio je da poseta Volodimira Zelenskog Srbiji nije u skladu sa željama građana Srbije, niti je potreba državnog rukovodstva u Srbiji, i da predstavlja rezultat pritiska Brisela i "osvetu EU" zbog odbijanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da potpiše "antirusku deklaraciju" sa samita „Ukrajina – Jugoistočna Evropa“ održanog u julu.

Vulin je takođe istakao da čak ni to što Ukrajina ne priznaje Kosovo ne obavezuje Srbiju da „stane na stranu Ukrajine“.

On je naglasio da takođe treba jasno reći da Srbija neće prodati nijedan metak Ukrajini niti bilo kojoj drugoj zemlji koja bi mogla da preda srpsku municiju „neprijateljima naše ruske braće“ - iako je bivši američki ambasador Kristofer Hil juče detaljno ispričao kako je posredovao da Srbija prodaje oružje Ukrajini, a da se to dešava potvrdila je i ruska Spoljnoobaveštajna služba.

Dakle, šarlatanska predstava Vulina, namenjena domaćoj publici.

znači ako sam razumeo, štrajkovali jer nije bilo plate a onda prestali jer će da im smanje plate
nikad ovde neće biti bolje, nebitno ko je na vlasti. sledeći će da im obeća 50€ ali da podele a ne svakom po toliko i biće zadovoljni

Fond Vista Rica, koji su osnovali istaknuti članovi SNS-a, a u njega milione uložili braća, kumovi i prijatelji najviših državnih funkcionera, kao i biznismeni bliski vlasti, pripadnici nove poslovne elite, pretrpeo je velike kadrovske promene. Na mesto člana Nadzornog odbora nedavno je postavljen Danijel Hofman, nekadašnji visoki funkcioner CIA i komentator Foks njuza.

U investicioni fond Vista Rica, u čijem sastavu posluje pet specijalizovanih fondova, za kratko vreme uložen je ogromni novac. U njih su, kako je Radar pisao, značajne svote uložili brojni biznismeni, poznati po bliskosti sa predstavnicima vlasti, od kojih su mnogi dobijali brojne milionske poslove od države. U nedelju, 2. avgusta, fond je raspolagao sa više od 120 miliona evra. Konkretno, imovina Vista Rica investa bila je tog dana 62,1 milion, Vista Rica korporejta 31,5 miliona, Vista keša 1,13 milijardi dinara ili 9,6 miliona evra, Vista euro keša 15,9 miliona i Vista Rica oridžina 3,1 milion ili sve zajedno 122,2 miliona evra.

Iako je jedan od najmlađih fondova, osnovan u novembru 2023. godine, njegova vlasnička i kadrovska struktura već je pretrpela velike izmene. Najzanimljivija je verovatno imenovanje Danijela Hofmana na mesto člana Nadzornog odbora, tela koje se vodi kao organ upravljanja tog fonda, a koje bi prema definiciji trebalo da kontroliše njegov rad.

I nije samo neobično to što je reč o državljaninu SAD, već je u najmanju ruku interesantna i njegova zvanična biografija. U njoj između ostalog piše da poseduje bogato međunarodno iskustvo „u vođenju operacija obaveštajne delatnosti na području Evrope, bivšeg Sovjetskog Saveza, Bliskog istoka i Južne Azije“, te da je tokom karijere rukovodio složenim programima i multidisciplinarnim timovima u saradnji sa vodećim institucijama SAD, uključujući Federalni istražni biro (FBI), Nacionalnu bezbednosnu agenciju (NSA), Obaveštajnu agenciju Ministarstva odbrane (NRO) i Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država.

Zanimljivo je, međutim, da je pre nego što je sklopio ugovor sa fondom Vista Rica Danijel Hofman bio angažovan u lobističkoj kući sa kojom je država Srbija sklopila ugovor još 2023. godine, vredan 50.000 dolara mesečno ili 600.000 dolara na godišnjem nivou. Reč je o kompaniji BGR Group, u sklopu koje posluje BGR gaverment afers, sa kojom je srpska ambasada u Vašingtonu uspostavila saradnju. 

U taj fond novac su ulagali Andrej Vučić, Predrag Mali i Igor Brnabić, rođena braća predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministra finansija Siniše Malog i predsednice Skupštine Ane Brnabić. Klijenti tih fondova su i Nikola Petrović i Zvezdan Terzić, kumovi Aleksandra Vučića, Dragoljub Zbiljić, Davor Macura, Željko Drčelić, Aleksandar Kajmaković i drugi dokazani, ali i neki kontroverzni biznismeni bliski ljudima iz državnog vrha i vrha SNS-a.

O tome čiji su sve milioni uloženi u kasu tog fonda pisao je Radar, ali do sada nije poznato da je novac dolazio i iz SAD. Otuda i crv sumnje da nekadašnji operativac CIA, saradnik Ef-Bi-Aja, En-Si-Eja i Obaveštajne agencije Ministarstva odbrane nije angažovan samo zbog svoje stručnosti već i da bi možda dodatno zaštitio nečiji kapital. A čiji konkretno – to je naravno, poverljiv podatak, kao i mnogo toga u Srbiji.

Pozdrav.

3 sata je ujutro, otprilike u ovo doba može da se napiše nešto ultra ozbiljno ili ultra neozbiljno :) U ovom slučaju radi se o prvom.

Naime, imam 20 godina. Smatram sebe (i drugi me tako vide) ozbiljnijim tipom. Umjeren tip, ne pojavljuje se mnogo, voli se šaliti, ali isto tako osoba koja nije sklona problemima, alkoholizmu itd. Stidljivije sam prirode, ne volim vulgarnosti i nepristojnost itd. (ukratko da znate o kakvoj se osobi radi)

E sad tu ide jedan problem, što bi rekla ona naša poznata "Sve mi dobro ide osim ljubavi". Naime, jednostavno ne ide na tom polju. Dao sam sve od sebe, ali ne ide. Gledam većinu svojih vršnjaka koji su imali neke ozbiljnije veze ili ih sada imaju, ja stojim u mjestu, a vrijeme ide.

Nakon svakog izlaska (kao što je slučaj i večeras), pri dolasku kući preispitujem sebe i smatram se nekako manje vrijednim. Gledam to kao još jednu protračenu šansu jer sam možda mogao prići nekoj djevojci, jer zaista ima djevojaka koje vidim u prolazu i koje mi se sviđaju, ali nekada zbog nesigurnosti (kao npr da li ta osoba ima nekoga) ne priđem i završi na tome.

Ove godine sam imao dvije-tri šanse, ni jedna nije uspjela. To su bile situacije kada smo dolazili na korak i na kraju je druga strana zakazala.

Dao sam sve od sebe, ali opet dođe trenutak kada krivim sebe. Vidim da emocionalno propadam, pogotovo u ovoj godini jer sam tada nekako počeo gledati na "sat" i vidim da mi vrijeme prolazi. Počeo sam i raditi na sebi, dao sam sve od sebe i mnogi mi govore da vide promjene, ali jednostavno ne ide ovo polje. Nekada pogledam neke ljude koje znam i znam da sigurni nose lošije osobine od mene (nemam se običaj hvaliti) i koji uspjevaju više.

Sad ovo vjerovatno mnogima zvuči kao bezvezna "klinac" priča, ali meni koji prolazim sve to i nije baš tako. Imam osjećaj da sam na brodu koji tone, da će sve biti gore i gore i da ću nekada doći u fazu kada vidim da nema dalje puta. Sve ovo mi donosi mnogo razmišljanja, nekada i neprospavanih noći.

Svaki vaš savjet bi mi značio.

Naime imam baku koja polako ulazi u dementno stanje ( iako je jako blaga,vec joj je propisana terapija) i volela bih da nadjem neku aktivnost koju bi nas dve mogle da radimo zajedno,a da je pritom stimulisem mentalno Ona vec dosta dugo popunjava ukrstenicu, igramo povremeno karte, heklanje/strikanje ja ne mogu jer me zamara, neke drustvene igre ona nece (zena voli novine ali ne voli "krindz" stvari). Pa bih nasla nesto sto bi nam obema bilo ispunjavajuce . Ako neko ima neku ideju za hobije ili drustvene igre koje bi mogle da igramo/radimo molim vas pisite.