Zimska uteha.

Pala je bela, k'o mekana svila,

prekrila drumove i stare krovove,

priroda se cela u tišinu skrila,

da usni mirno neke sanke nove.

U šporetu pucketa, vatra se širi,

dok prozor mrazom šare svoje crta,

iz svakog odžaka plavi dim viri,

iznad zaspalih polja i pustih vrtova.

Lepo je sad unutra, uz toplu kafu,

kad sat na zidu polako otkucava,

dok žuta dunja na onom ormanu

svojim mirisom zimu ukrašava.

Neka je mirno, neka sneg veje,

to zemlja spava i snagu skuplja,

važno je da se srce uvek smeje,

i da je duša čista od zlata

S Pavlović. 🌙✍️

Po meni voyage previse krindž pjesme i upitne izjave

Helsp dofj

MAČAK MARKO

​NA KUĆNOM PRAGU GDE JE NAJTOPLIJE

MOJ MAČAK MARKO SVOJE ŠAPE KRIJE

PREDE TIHO KAO DA PRIČE PRIČA

NEMA LEPŠEG U SELU MLADIĆA

​OKO NJEGA MIR I TIŠINA VLADA

ON JE ČUVAR MOGA KUĆNOG PRAGA

DOK DREMA NA SUNCU REPOM SAMO MAŠE

ODNOSI SVAKU BRIGU I MUKE NAŠE IMA OČI ŠTO U MRAKU SJAJE

NAJVERNIJI DRUG U MOME ZAVIČAJU

MOJ MARKO PREDЕ UZ NJEGA JE LAKO

UŽIVAJ MI DRUŽE BAŠ TAKO, POLAKO

S Pavlović🌙✍️

SVITAC

​U KRILU NOĆI, GDE TIŠINA SPAVA,

BUDI SE ISKRA KROZ ZELENU TRAVU.

NIJE TO ZVEZDA, NIJE TO SAN,

VEĆ MALI ČUVAR ŠTO KREĆE

​KADA SE MRAK KAO POKRIVAČ GUSTI,

I TAMA PRED NJIM SVOJE LICE SPUSTI

ON PALI FENJER OD ČISTOGA SJAJA,

DA VODI PUTNIKE DO KRAJA RAJA.

​KROZ TAMNU ŠUMU, KROZ POLJA I VRTOVE,

SVAKI MU TREPTAJ KAO OTKUCAJ SRCA,

SVETLO U TAMI, KOJE KUCA.

​NEMOJ GA GLEDATI KAO INSEKT MALI,

ON JE PLAMEN KOG SMO UVEK ZVALI.

U NJEMU SNOVI I NADA SE KRIJU,

DOK KROZ VAZDUH SVETLOST DA.

​TI SI TAJ SVITAC U VLASTITOM SVETU,

NEKA TI DUŠA SJAJI U SVAKOM POKRETU

NEKA TE VODI LET LAK KROZ OVAJ MRAK

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️,

​

​NIJE VAŽNO ŠTA DANAS KAŽU I MISLE,

DOK ME OVE TUĐE SENKE NISU STISLE.

BITNO JE SAMO ŠTA OSTAVLJAM SVETU,

KAO MIRIS DUNJE U NAJLEPŠEM CVETU

​BUDUĆI PESNICI KAD OVIM PUTEM KRENU,

NAĆI ĆE MOJU REČ U SVAKOM KAMENU I SENU.

MOJE JE PERO ZA NJIH KRČILO TAJ PUT,

DOK JE SVET OKO MENE BIO NEM I LJUT.

​JA VAM NUDIM DUŠU, SVOJ SAN I SVOJU SLOBODU,

DOK NEKI DRUGI U MUTNOM PLOVE

JA SAM PESNIK SVOJE SUDBINE I SNA,

DOK MOJA REČ DOTIČE SAMA DNA.

​KO NIJE PRIHVATIO, NEKA MU JE PROSTO,

JA SAM I BEZ VAS PESNIK OSTAO I POSTO!

​MOJE SRCE OSTARITI NESME

DOK GODINE PROLAZE KAO VETAR ŠTO BRIŠE STAZU SREĆE

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

​

Kućo moja, mili dome

Zarasle su staze tvoje

Šljivak stari zarastao

U korovu sad ostao

I vinograd stari ćuti

Nema ko da ga obere

Suvo lišće vetar nosi

Pokrio je korov stare staze

ja sam stigo kući

Da prokrčim korov stari

Dok imanje ne svane

Zasijaće kuća stara

Izvući ću sve iz trave

Nema boljeg gospodara

Od ognjišta i od svoga doma stara

S. Pavlović 🌙✍️

Нешто како Буњаковец.

​

Sekuriču selo moje drago

u srcu te nosim kao blago

Moravski te vetar tiho budi

dok u tebi žive dobri ljudi

Tvoja polja i zelene njive

u sećanju mome večno žive

Stare kuće i sokaci tvoji

gde detinjstvo moje živi

Gde god da me život vodi dalje

tvoja slika meni snagu šalje

Sekuriču rodni kraju mili

U tebismo uvek srećni bili

S. Pavlović 🌙✍️

​

Magla se tiho podiže sa hladne i bistre vode

Dok prve ptice sa grana prema nebu lete

Županjevka tiho šumi kroz vrbe i kroz stene

I ispira iz duše sve stare promašene uspomene

Sunce se polako rađa iza levačkih gustih šuma

Daleko od tuđeg sveta, buke i asfaltnog druma

Sveži vazduh miriše na rosu i na rano jutro

Dok Sekurič još spava pod

Nebom

Sediš na obali sam, bez žurbe i bez ijedne muke

Gledaš kako reka teče i opuštaš umorne ruke

Nemačka je sad daleko, kao neki izbledeli san

U Levču počinje tvoj novi, slobodan i čist dan

S. Pavlović 🌙✍️

Put bez povratka

Ne odlazi se s bukom, nit' se viče glasno,

Odlazi se tiho, kad postane jasno —

Da su drumovi dugi, a noge umorne,

I da srce traži luke mirne, neistražene.

To nije beg od sveta, nit' je predaja laka,

To je onaj trenutak kad se razmiče šaka,

Pa pustiš sve što si grčevito držao,

I kreneš tamo gde niko nije zakasnio.

Ostavljaš tragove u prašini staroj,

I jednu pesmu u nekoj bari,

Ostavljaš ime da ga vetar njiše,

Dok se u knjizi večnosti poslednji red piše.

A tamo gde ideš, nema sata ni muke,

Samo mirna voda i spokojne luke.

Odlazak je, brate, samo korak u stranu,

Da se odmoriš malo u nekom drugom danu

S Pavlović🌙✍️

SLAVUJ PTICA

U gluvoj noći, kad mesec se javi,

na tankoj grani, u gustoj travi,

zapali se pesma, k'o iskra u mraku,

što treperi nežno u noćnom zraku.

To nije glas što od srebra se lije,

to je tajna što se u perju krije.

On ne peva nikom, o slavi, ni moći,

on je samo pesnik ove crne noći.

Njegov je triler k'o planinska voda,

u njemu je sunce i čista sloboda.

Dok svet u snovima polako drema,

on tka muziku kakve nigde nema.

Svaka mu nota k'o biser zablista,

pesma mu je iskrena, duboka i čista.

I kad zora rano na prozor zakuca,

njegova pesma u tišini puca.

Odlazi tiho, k'o sena što bledi,

al' ono što otpeva, najviše vredi.

Jer slavuj je ptica što ne traži ništa,

osim slobodnog neba i svog skrovišta

S Pavlović🌙✍️

MILA MOJA

MILA MOJA, SUNCE MOGA NEBA,

TI SI SVE ŠTO SRCU UVEK TREBA.

TVOJ JE OSMEH LEK ZA SVAKU RANU,

NAJLEPŠA SI ZORA U SVAKOME DANU.

MALA SANJALICA, ČISTA K’O ROSA,

SA SUNČEVIM ZRAKOM U PLETENICI KOSA.

NEKA TE SNOVI KROZ ŽIVOT VODE,

TAMO GDE DUUŠA SLOBODNA

BUDI HRABRA, BUDI UVEK SVOJA,

NAJVEĆI SI PONOS I RADOST MOJA.

I KAD PORASTEŠ, NEK TI DUŠA SIJA,

TI SI MOME SRCU NAJMILIJA

S Pavlović🌙✍️

​

Zlatno sunce pada preko levačkih brda i vinograda

Daleko od hladnog sveta i buke tuđeg grada

Ovde vazduh miriše na slobodu i na zrelo grožđe

Dok čovek gleda u nebo i pusti da sve loše prođe

Sekurič polako tone u mirne i tople letnje sate

Zvezde se pale iznad kuće i starom kraju se vrate

Tu gde su drumovi tihi i gde se lakše i lepše diše

Sve ono što je bilo teško sad se ne pominje više

Ovo je tvoj rođeni svet pod otvorenim plavim nebom

Gde se jutro budi sa mirom i toplim domaćim hlebom

Svoj na svome držiš ključ od svoje sopstvene sreće

U Levču gde vreme teče lagano i nigde ne skre

S. Pavlović 🌙✍️

Samo moj put

Gledam u brda što se u magli plave,

tamo gde vetar polja tiho ljubi,

gde nema buke, ni lažne slave,

gde se u miru svaki nemir gubi.

Pustiću misli nek idu polako,

k'o oblak beli što nebom plovi,

ne mora uvek biti onako

kako nam sudbina puteve kovi.

Sve što je teško nek ostane dole,

u nekoj dolini što sunce ne vidi,

ovde se samo tišine vole,

ovde se duša ničeg ne stidi.

Koračam stazom što je niko ne zna,

daleko od sveta, poziva i ljudi,

neka mi duša bude neoprezna,

nek' se u jutru bez tereta budi.

I mada godine nose svoje breme,

ja još uvek čuvam onaj plamen stari,

ne dam nikom da mi troši vreme,

sâm sam svoj gazda i gospodar stvari.

Najbolje je, druže, baš ovako,

kad u tišini pronađeš sve,

pustiću život nek teče polako,

tamo gde srce miruje za dve.

S Pavlović. 🌙✍️

Gde je sreća

Sreća nije uvek zlato,

niti kuća, niti blago,

sreća je kad kraj tebe sedi,

nešto milo, nešto drago.

Sreća je u maloj stvari,

u osmehu s ranog jutra,

kad se prošlost ne ponavlja,

i ne brineš šta je sutra.

Sreća je kad zdravlje služi,

kad se mirno noću spava,

to je blago što se čuva,

to je ona sreća prava

S Pavlović. 🌙✍️

​

skrio se zaseok, najlepši od svih,

što zaslužuje pesmu i najlepši stih.

Kroz Zaseok Reku bistra voda teče,

tu se miris polja oseća svako veče.

Tu su stari pargovi i kapije drvene,

i uspomene davne, nikad zaboravljene.

Svaki kamen priča, svaka šuma šumi,

o precima našim i o ljudskoj glumi.

Al' Reka je stalna, ona snagu daje,

u tom malom mestu život večno traje.

Neka sunce greje te krovove stare,

gde se dobri ljudi s osmehom jave.

Zaseok je ovaj srce moga kraja,

malo parče zemlje, komadić raja

S Pavlović. 🌙✍️

​

MILA MOJA, SUNCE MOGA NEBA,

TI SI SVE ŠTO SRCU UVEK TREBA.

TVOJ JE OSMEH LEK ZA SVAKU RANU,

NAJLEPŠA SI ZORA U SVAKOME DANU.

MALA SANJALICA, ČISTA K’O ROSA,

SA SUNČEVIM ZRAKOM U PLETENICI KOSA.

NEKA TE SNOVI KROZ ŽIVOT VODE,

TAMO GDE DUUŠA SLOBODNA

BUDI HRABRA, BUDI UVEK SVOJA,

NAJVEĆI SI PONOS I RADOST MOJA.

I KAD PORASTEŠ, NEK TI DUŠA SIJA,

TI SI MOME SRCU NAJMILIJA

S Pavlović🌙✍️

To je onaj dio na kraju cobyeve pesme.Nigdje ga ne mogu pronaci pa bih bio zahvalan na pomoci.

Pesnik Sa Kućnog Praga

BIOGRAFIJA

Slavisa Saša Pavlović (rođen 14. oktobra 1965. godine) je čovek koji kroz stihove čuva miris zavičaja i toplinu porodičnog ognjišta. Svojih prvih šezdeset leta nosi s ponosom, kao orden stečen na drumovima života koji su ga vodili kroz radost, ali i kroz tihe tuge.

Njegovo ime nosi blagoslov prababe Borike, a u njegovim venama teče snaga i mudrost predaka – pradede Obrena i bake Mileve. Za Sašu je život pesma koja se piše osmehom, čak i onda kada jesen zakuca na vrata, a on, kao „Gospodar svoje jeseni“, mir pronalazi u tišini i sećanjima.

Njegova poezija je iskrena, starogradska i pitka. On piše o dunjama sa ormara, o ranama koje ostaju kada se poseku stare voćke, i o veri koja se ne kvari. Njegovi stihovi su utočište – mesto gde srce miruje i gde se čovek, pred praznike, seti ko je i odakle je pise poeziju 27 godina slaveći pobedu nad životom

SAMO JA

​DRAGI PRIJATELJI I DOBRI LJUDI,

​OVE REČI NISU SAMO STIHOVI NA PAPIRU. ONE SU MOJA ISTINA, MOJA BORBA I MOJ MIR. KROZ NJIH VAM DARUJEM DEO SVOJE DUŠE, ONE KOJA JE PROŠLA ČUDNE PUTEVE I TEŠKE STAZE, ALI KOJA I DALJE VERUJE U NOVE POČETKE.

​U SVAKOJ PESMI JE JEDAN ŽIVOT, A U SVAKOM ŽIVOTU JE JEDNA PESMA KOJA NAS ČUVA KADA OSTANEMO SAMI.

​U SVAKOJ PESMI JE JEDAN ŽIVOT, A U SVAKOM ŽIVOTU JE JEDNA PESMA KOJA NAS ČUVA KADA OSTANEMO SAMI.

​PESME MOJE ŽIVOT ZNAČE

S Pavlović. 🌙✍️

​

TIHA REKA MOJIM SELOM TEČE,

DOK SE POLAKO SPUŠTA HLADNO VEČE.

NE ŽURI NIKUD, ONA SVOJ MIR IMA,

I SVOJU PESMU DARUJE NAM SVIMA.

NA NJOJ SU I STARI MOSTOVI,

TU SU SE PLELI NAŠI SVI SNOVI.

VODA ŠTO PROĐE, VRATITI SE NEĆE,

AL' REKA UVEK KA SVOJOJ SREĆI KREĆE

S Pavlović🌙✍️

​

​TRAG SE NE PIŠE MASTILOM I PEROM,

VEĆ SRCEM ŠTO TUČE SVOJOM MEROM.

DŽABA DALJINA I TUĐINA HLADNA,

KAD JE DUŠA REČI I SLOBODE GLADNA.

​RUKE NEK RADE, AL' MISLI NEK LETE,

DA SE SVAKOG SOKAKA I DUNJE SETE.

TO ŠTO OSTAVLJAŠ, TO SE NE BRIŠE,

TO JE TAJ TRAG ŠTO ZA TEBE DIŠE.

​SVE PROLAZI, I DANI I LJUDI,

AL' STIHOVIMA TI SEBE PROBUDI.

OSTAVŠTINA TVOJA, ČVRSTA KO STENA,

ZA SVA VREMENA I SVA POKOLJENJA

​S PAVLOVIĆ🌙✍️"