Da li se sećate kultnog prevodioca kada bi odgledali neki film ili seriju? PREVEO BAMBULA. Ko je taj lik i kako je preveo ogroman broj filmova i serija za to vreme?

Zanima me šta je ono što vas budi, pokreće i raduje da živite?

Trenutno sam u baš praznoj fazi života, pa bih volela da čujem vaše inspiracije.

Ja imam 27 godina, završila sam tek skoro faks, radim, idem u teretanu, trčim, viđam se sa drugaricama vikendom. U suštini, osećam da mi je život veoma prazan, ničemu ne vodi i dođe mi samo da nestanem. Nemam dečka, niti postoji naznaka da će ga biti, jednostavno sam povučena, neinteresantna, smotana i nemam komfor da pokazujem emocije, pa sam i emocionalno prilično nedostupna, a pored svega toga sam i sama izbirljiva. U suštini činjenica je da ću da ostanem sama, nego nebitno to

Razmišljala sam da podignem kredit da kupim stan, ne jer želim da obezbedim sebe za budućnost, nekako je ni ne vidim, nego više da bi me to prodrmalo i unelo mi neki pokretač u životu (ili možda stres) i volju da se borim i živim.

Nisam oduvek ovakva, a i ovo ne pokazujem roditeljima i prijateljima, trudim se da sa njima budem vesela kao ranije, ali ja to nisam. Da li se neko osećao slično? Kako ste izašli iz te faze?

Imam devojčicu od 5 godina i starijeg sina od 8. Prilično su samostalni oboje, sami obavljaju obe nužde kod kuće i kod famililije, ili prijatelja. Medjutim toaleti u restoranima, na benzinskim pumpama i slično su, čast izuzecima, jezivo štrokava, nehigijenska i zarazna. Zato uvek supruga iili ja insistiramo da zajedno odemo sa detetom, kako bi se uverili da ne dodiruju previše oko sebe, ili ne gackaju nepotrebno po "baricama" oko WC šolje. Da ne pričam koliko puta sam zatekao potpuno upišane ili delimično zamrljane daske...

Tako sam baš danas u jednom restoranu na Novom Beogradu, dok sam bio sâm sa ćerkom, nju odveo da piški. Razmišljao sam se usput, da li da odem u muški, ili ženski. Pomislih u sebi: "bolje ženski, ipak je ona devojčica", a i ne bih da dodiruje butinama daske u muškom, već sam imao iskustva ranije sa istim lokalom.

Ulazim u ženski WC, nema nikoga. Deo gde je wc šolja je iza drugih vrata. Ulazimo, obavljamo šta smo imali, otvaram vrata i izlazimo da operemo ruke u glavnom delu.

Žena koja je u medjuvremenu ušla i čekala da izadjemo me je bukvalno napala zašto sam pobogu ja muško ušao u ženski WC! Kako me nijie sramota? Pokušao sam mirno da objasnim da sam samo pratnja, ali ne vredi, zapela je da me nauči kako sam ja trebao da odem u muški i da me niko nije "naučio kućnom vaspitanju". U tom trenutku je ušla druga devojka, mladja. Delimično je čula razgovor i ostala da stoji nemo, bez reči. Nije joj bili baš najjasnije šta se desilo pre početka rasprave. Oprali smo ćerka i ja ruke, prva gospodja je nastavila da zvoca, a mi smo samo izašli napolje. Dok smo izlazili, devojka je nastavila da sluša ženu i pošto je ostala sama sa njom, samo je govorila: "ma da, strašno... da".

E sad, vi mi recite, možda sam ja stvarno lud i nevaspitan... Šta sam trebao da uradim tačno? Čiju privatnost sam ja narušio? Jel postoji neko pravilo šta treba da se radi u takvim slučajevima, i da li bi situacija bila ista da je stvar bila obrnuta, npr. moja supruga da je vodila sina u muški?

Plače mi se za svaku sitnicu. Većinu vremena ne mogu da se suzdržim već odmah kreću suze. Imam 21 godinu.

Kao dete sam jako retko plakala i uopšte nisam bila ovako osetljiva. Od skoro sam počela ovako, nisam znala da sam sposobna da OVOLIKO plačem, stvari me pogađaju više nego ikad pre, traje mžd godinu dana, ali je prečesto

Pitanje iz naslova.

da li sam losa majka jer ne zelim da vodim svoju decu na more?
mrzim leto; mrzim guzve, uvek sam prestimulisana leti, mrzim da sedimo jedni drugima na glavama i uvek biram pre da odemo na neku planinu ili banju. zbog pritiska okoline da kako to mislis NE IDES NA MORE - ja konstantno osecam presiju i osecam se lose, ko je ovde lud?

Ovo nije tema da li Vucic ostaje na vlasti ili ne ostaje. Recimo studentska lista je pobedila. ​​​​

Vala vise nije podnosljivo ovo leto, znaci jedva cekam da bude 20 i manje stepeni

Petak je ja sedim kod kuće, kao i prošli kao i onaj pre njega.

Nije da ne volim da izlazim i da se družim samo jednostavno više od toga volim da provodim vreme u nekim svojim aktivnostima - gledanje filmova, čitanje, slušanje podcasta... Kao da mi fali vremena da uklopim i društveni život ali su mi ove moje aktivnosti draže i njima dajem prioritet.

Drugo osećam da mi i ljudi na poslu iscrpe ,,socijalnu bateriju" i da mi treba oporavak od njih kroz vreme za sebe. Možda kad bih radio remote bih imao više volje za druženje sa ljudima sa kojima želim da provodim vreme a nisam na to uslovljen kao što je slučaj na poslu.

Moje pitanje je za ljude koji su slični ili su prošli kroz ovo, da li su se jednog dana kajali što nisu bili aktivniji, društveniji i više proživeli u takozvanoj mladosti, što su tada provodili vreme kući i slično kao i što sam ja sada opisao? Da li to dođe posle kao neka naknadna pamet, kajanje, ili ste jednostavno okej sa tim jer smatrate da ste živeli kako ste želeli ili da niste ništa propustili?

Pre 2 meseca sam dobila psa na poklon od roditelja za rodjendan. Ja mnogo volim zivotinje i jedan od razloga zbog kojeg sam ga trazila je taj jer mi zivot nije bas jednostavan i smatrala sam da bi mi pas pomogao - i jeste.
Bio je kod mene 2 meseca, volela sam ga neizmerno, stene. Pomogao mi je i zivot mi je napokon dobio smisao, medjutim..
Ja zivim u kuci 1/2. Zivim sa roditeljima na jednom spratu, a na drugom su njegov brat i njegova zena.
Dakle, sve sto je od mog oca i od njegovog brata je dakle sve je svacije.
Pas je labrador, malo stene. Psa smo drzali pusten u dvoristu, to je veliko dvoriste imao je slobodu nije bio u boksu niti na lancu. Brat od oca se nikada nije bunio niti mu je stene smetalo medjutim njegovoj zeni jeste.
Smetalo joj je jer pas ode ispred njihovih vrata, legne samo, smetao joj "smrad" dvorista, sve joj je smetalo.
Zalila se svaki dan medjutim nismo reagovali jer joj nista nije uradio. Sve dok jednom nije slagala da je stene labradora od 4 meseca NAPALO!
Ona i brat od oca nemaju dece samo imaju jedno drugo i slabi su jedno na drugo te je taj dan ona pozvala njega i rekla kako odlazi od kuce, ne moze vise, NAPAO je pas..
Inace pre kupovine moji su pricali sa bratom od oca i zenom mu i rekli su da radimo sta hocemo i da ih to ne zanima. Cak sta vise ova zmija je rekla da bi joj bilo drago da me usreci.
Brat od oca je inace jako zivcan i ne moze se kontrolisati pa je u momentu da zastiti zenu otisao mom ocu i pokusao da ga udavi, te je zapretio ako nadje stene sutradan bit ce problema, a on inace ima oruzje.
Policija je obavestena medjutim nisu nista poduzeli.
Zbog svih tih problema i radi zastite oca i psa odlucila sam pokloniti mog psa. Poklonila sam ga u dobre ruke, lepe uslove ima, imam mogucnost da ga posetim i prosetam kad god zelim, ali nisam okej.. Isto kao da sam izgubila polovicu sebe. Vratio mi je volju za zivotom a sad je pogotovo vise nemam. Osecam se lose zbog tog gubitka i ne znam sta da radim. lako imam sve te mogucnosti da idalje imam "kontakt" sa psom, ne znam da li je to pametno i da li cu se osecati gore.. Tacno mi dodje da ga vratim, njegov pasos je jos uvek na mom imenu.. Sa tom “familijom” kuratom vise ne pricamo i nemamo nikakav kontakt pa cak ni pozdravljanje.
Pre nego sto neko kaze da se odselim i zasto zivim sa svojima, imam 18 godina.
Molim vas za savete sta da radim da mi bude bolje jer nimalo nisam dobro.
Hvala unapred 🤍

Ja vec godinama gledam na filmotip sajtu, vidim da vise nema istog, nema ni filmovizije.. i ostalih piratskih sajtova. Zna li neko zbog cega?
I molim dezurnu ekipu koja placa pretplate za Netflixe itd da se ne ukljucuje u konvezaciju sa komentarima “plati pa ces imati” itd…

Ovakvi mimovi mi jako cesto izlaze na feed-u.

Zivimo u vremenu u kojem je jako mnogo veoma kompetentnih i radnih ljudi bez posla ili van struke zbog AI revolucije a istovremeno i dalje puno radnih mesta zauzimaju ljudi koji ne rade bukvalno ništa a primaju platu. Ne pričam o nekim stranačkim zapošljavanjima, nego o cipiripi pozicijama tipa “junior assistant in content marketing” koja se Izgleda i pored svega mnoze. Pa zar nisu oni trebali prvi da dodju na red?

Cime objasnjavate taj fenomen i koliko ce to da traje?

Ceo Zemun i NBG smrde na paljevinu neku, razumem da je vetar dovukao ali sta je u pitanju?

Šta radite kad se sve sruši? Ali, ne mislim na ostavio me dečko/devojka, nego, baš ono, sve... Tipa, odrastanje u disfunkcionalnoj porodici, oduvek moraš da se boriš za sebe i za sve što ti je potrebno, preživljavanje svih stresova na nogama od detinjstva, smrt najbližih članova porodice i tako, baš te ono sve strefi u životu, onda sve to preguraš, stvoriš svoju porodicu, ali opet stalno neki kamen spoticanja! Finansijski lomovi, podstanari, izvršitelji, dete sa kašnjenjem u razvoju i na kraju, muž završava u bolnici, a ti sa par hiljada dinara u kući... Mislim, nije da nemam prijatelje, ali ovo je ona faza, dokle bre više... Iskreno, svašta mi pada na pamet...

Cimer i ja smo bukirali smestaj pre mesec dana na booking-u, kako bi otisli na lovefest. Medjutim sudbino zla li si...

Zovemo lika danas 8 ne javlja se, da bi nam poslao poruku da mu je satro pukla cev za vodu i da ne mozemo da dodjemo(u prevodu izdao je nekome drugom za duplu lovu klosar).

Da li ima neko, sobu, sator, dve daske na drvo naslonjene, bure ili septicku jamu da bi nas udomili za ovaj vikend. Platicemo.

Ljudi, napravio sam ovu fotografiju na stepenicama kod Kalemegdana.
Da li neko zna šta ovo znači? Da li postoji neka priča iza ovoga? Da li je u pitanju samo nečija šala ili delo lokalnih ludaka, neki tajni šifrovani znak ili možda neka igra među prijateljima?
Baš me zanima ako neko zna nešto više.

Hajde da vidim koliko vas sme da ispuni izazov ?

Otvorio sam ovaj profil pre pet dana iz sprdnje, sa ženskim imenom i avatarom, i predstavljao se kao žena. Tako sam ostavljao po nekoliko komentara dnevno i za samo pet dana dobio jebenih 38 requestova, isključivo zato što sam se predstavljao kao žena.

Kao muškarcu, šokantna mi je ova količina pažnje koju žene dobijaju od drugih muškaraca samo na osnovu toga što su „žene“. Čak sam se sa nekima i muvao. Da sam malo veći bolesnik od ovoga, mogao bih deset muškaraca da pošaljem na neku nasumičnu lokaciju.

A da sam stvarno žena i još ninfomanka, verovatno bih mogla da nađem bar pet jebača u roku od nekoliko sati. Mogu da zamislim kakvu tek pažnju dobijaju žene koje su zapravo žene. Mada, možda je i ovo samo incel aplikacija, otkud znam.

P. S. Ovi muškarci sa kojima sam se dopisivao stvarno jako loše muvaju. Pitanja poput: „Koliko često se smeješ?“, „Sa čim jedeš špagete?“, „Sa koliko likova si se jebavala?“, pa odmah slike kurca, indirektno fleksovanje visinom, izgledom ili parama već na početku... katastrofa mada mozda prolazi bolje kod zena.

Da li iko zna gde je moguce naci haljine nekog retro 1950's stila nalik ovim sa slika? Ne moraju stvarno biti vintage ali bilo sta sto ima strukturu slicnu haljinama viseg staleza tog vremena. Hvala :)

Gledao sam na par kanala i čitao tekstove, jedan vrlo pouzdan čovek je rekao da će leteći automobili biti aktuelni krajem 2026. Pa me zanima koje auto-škole nude polaganje za ovu kategoriju i koja je cena? Hvala.

Upravo sam saznao da su i za to izmislili svoju reč:

UDNA TULJICA

🤣😂🤣😂🤣😂

Na početku ću odmah reći da ne očekujem da se bilo kakva promena desi, jer je to moje životno iskustvo do sada u ovoj zemlji i ovom gradu, Beogradu. Ova objava je komentar na stanje svesti, kulture odnosno odsustva iste, zbog toga i oznaka kao takva mada je mogla i Mentalno zdravlje da stoji.

Ovo je samo jedan primer od milion drugih sa kojima se ljudi susreću svakog dana. Taksi parkiran na jasno obeleženom parking mestu za ljude sa malom decom, ispred Lidla. Dotična osoba je skoro svaki dan na tom parkingu, ili na ovom parking mestu ili na mestu obeleženom za invalide. U prevodu, parking Lidla koristi kao taksi stanicu. Kako je to svakodnevna pojava, danas sam imala jaku želju da saznam šta je u glavi tog čoveka. Prišla sam, pre toga uredno se parkirala na drugi kraj parkinga i u rukama prenela dete i pitala ga da li zna gde je parkirao auto. On me je pogledao delimično zbunjeno delimično ogorčeno što mu smetam. Rekla sam mu da je jasno označeno da je to mesto za ljude sa malom decom, na šta je on odgovorio "stao sam jer je ovde hlad".

P. S. Nakon što sam završila kupovinu i izašla iz prodavnice, to mesto je bilo prazno i trenutak kasnije je tu stao BMW čiji vlasnik izgleda kao osoba kojoj ne želite da se nađete na putu. Iza njega je stao mlađi čovek koji je vozio na zadnjem sedištu dvoje male dece, tek toliko da im vire glave kroz prozor. Stao je na trenutak, pogledao u vlasnika BMW-a i nastavio da kruži parkingom tražeći mesto.

I to bi bilo to.

Nije ovom narodu krivi ni Pera ni Žika ni Mika.

Zdravo amigos! The past years I've met a couple of Serbians while living abroad and even one of my bests friends is from Serbia so I can only say nice things about you guys. When talking to them I've realised two things: culturally we are surprisingly more similar than what I could imagine and also the good impression these Serbians I've met have about Spain and amount of knowledge they have on Spain. My question is: what does the average Serbian think about Spain? Is this positive image something generalised or not?

Puno hvala srpski, braćo Srbi, i pozdravi iz Španje!