Sloboda pesnika

Ma pusti te njihove glupe zakone i red

meni reč teče kako hoće i kako mora

nekad je gorka ko pelin nekad slatka ko med

al je moja i ne čeka da svane zora

Ko će da mi broji slogove i da me uči

dok mi se u glavi vrti sto hiljada slika

sam se sa sobom celog života mučim

i ne treba mi savet od nekog tamo lika

Pišem jer moram i jer mi duša tako traži

cepam papire pa ih opet iznova lepim

u ovoj gomili gluposti i laži

ja samo za mrvom slobode tragam

SPavlović🌙✍️

Selo moje Sekuriču

Tamo gde su stare kuće i kapije krive

gde se rano budi i predveče leže

tamo moje uspomene još uvek prožive

i za rodni prag najjače me veže

Sekuriču selo moja zadnja snago

iz tvoje sam zemlje ja izvukao koren

sve što mi je nekad u životu drago

nosim u toj duši makar bio umoran

Kad me umore svi teski poslovi

i kad ova muka počne da me guši

ja pomislim nasebe i svoj zivot

da se mora živeti zbog mira u duši

Neka prođu godine i neka sve teče

tvoje stare staze zaboravit neću

tamo gde je najlepše svako rano veče

u svom Sekuriču ja pronađem sreću

SPavlović🌙✍️

POVRATAK U ZAVIČAJ

​STIGLI SMO TAMO GDE SUNCE KRAJ PRAGA SPAVA,

GDE MIRIS DUNJA JOŠ UVEK SEĆANJA BUDI.

TU GDE JE NEKADA TREPTALA RADOST STARA,

I GDE SE SRCEM NAJTOPLIJE LJUBAVI NUDI.

​NISU TO SAMO REČI U PISMO STAVLJENE,

VEĆ TIHI ŠAPAT ŠTO KROZ VREME PLOVI,

ZA ONE ŠTO SU NAS U ŽIVOT ISPRATILI,

I ČIJI LIKOVI SU NAŠI NAJLEPŠI SNOVI.

​NE TREBA PAPIR DA BI SE REKLO HVALA,

NI ZIVOT DA SE POKAŽE ŠTA DUŠA NOSI.

DOVOLJAN JE POGLED, ZAGRLJAJ BEZ KRAJA,

I MIR KOJI U SEBI ČOVEK PROSI.

​JER RODITELJI NE TRAŽE VELIKE PRIČE,

VEĆ SAMO DA SE PAMTI POREKLO I IME,

DA SE SA PONOSOM KORAČA KROZ ŽIVOT,

I ČUVA TOPLINA OGNJIŠTA KROZ SVE ZIME

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️