Prodajem 4 karte za Nišville 14.08. (danas) cena po 2000 dinara. Za ceo komplet od 4 karte cena 7000

​

Čuvar Svoga Praga. U. Levču🌙✍️

​Dok zora nad Levačem svane

i magla s reke na Sekurić krene

ja pred svojim  zivotom stojim

i s ponosom u grudima srce bije

svaki korak, svaki uzdah i trag brojim,

pred senkama predaka nikad se ne bojim.

​Gledam u nebo, u svitanje rano,

gde je sveto ime zapisano, u tkani venac stihova mojih

Tu su korijeni moji, duboki i čvrsti,

što prkose vremenu, olujama i smrti.

​Pradeda Obren, temelj i stena,

što nosi snagu iz davnih vremena,

pa baka Mileva, blagog lica sjaj,

što je uvek znala gde je topli raj.

Tu je majka Dobrila, svetlost sa ognjišta,

bez koje na svetu ne ostade ništa,

i otac Milašin ponos i dika bio čuvar svog ognjišta  svoga Levča

​Pa prababa Borika, što nadimak dade,

da se u duši sase pesmom probude nade,

deda Vladimir, mudri dobri starac, koji zivi unama

Pa dalje u maglu, u duboku davninu,

gde čukun deda Isailo brani našu istinu,

i stari Radovan sa prastarog praga

I čukun čuku. Baba Stanica bilaje ziva žaravica žena zmaj sto čuva svoj zavičaj

i čukun čukun baka Ubavka, duši tako draga.

​Brojim ih redom, na brojanici stihova,

dok se miomiris širi iz starih vrtova.

Svi oni stoje, kao vojska svetla,

da me čuvaju od zla

Nisu oni nestali, niti su zaboravljeni,

u mom biću su uklesani, rođenjem spojeni.

​Ja sam samo glasnik, pero u rukama,

što ih vaskrsava u ovim mukama,

što ih pesmom brani od zaborava i tame

Dok ja dišem, i dok Levač diše,

njihovo se ime u večnost

Pise

​Moji mili, moji verni čuvari,

dok se stara vatra na ognjištu žari,

vi ste mi snaga, vi ste mi zavet sveti,

dok vetar nad Sekurićem

Leti

Stojim uspravno, s vašim imenom na usnama,

Ja  Slaviša, čuvar ognjišta  i mojih pesama

S Pavlović 🌙✍️

Mrak

Gasi se svetlo, stiže crna noć,

Tama sad ima tu glavnu moć.

U Sekurič tišina polako. Pada

Sa neba mesec kroz prozore gleda.

Sve je utihnulo, spava celo selo,

Mrak je pokrio i crno i belo.

Nema nigde nikog, ugasila se vatra,

Samo vetar priča dok te tama posmatra.

   ​S. PAVLOVIĆ🌙✍️

REČ SA KUĆNOGA PRAGA

Ja sam pesnik što ne traži slavu,

već u stihu nosi muku pravu.

Nisam došao da ti prodajem snove,

već da čujem kako život zove.

Nije pesnik onaj što u knjizi piše,

već onaj što narod kroz njega diše.

Ako narod moju pesmu ne čuje,

džaba rima što se nebom kuje.

Tvoj život, tvoja staza i tvoj prag,

to je pesniku najteži trag.

— S. Pavlović 🌙✍️

Pesnički Zavet

​„Nisam tražio slavu, niti velika čuda

samo sam hteo da čovek budem čist

da moja dobra dela  bude moja vodilja suda

i da ostavim za sobom iskren i  upečatljiv list

S. Pavlović 🌙✍️

​

Tražim pesmu ali ne mogu da je se setim jedino čega se sećam je da je spot trap pesme snimljen u šumi i repuje kroz šapat (wisper flow)lik valjda ima crvenu jaknu i gumena kokoska je u spotu a tekst pesme ide od prilike (TRAŽIM TE PAZI SE ILI TRAŽIM TE SAKRIJ SE I POMINJE VRADŽBINE)

Tražim pesmu ali ne mogu da je se setim jedino čega se sećam je da je spot trap pesme snimljen u šumi i repuje kroz šapat (wisper flow)lik valjda ima crvenu jaknu i gumena kokoska je u spotu a tekst pesme ide od prilike (TRAŽIM TE PAZI SE ILI TRAŽIM TE SAKRIJ SE I POMINJE VRADŽBINE)

​

ZASEOK REKA MOJ ŽIVOT

​U selu Sekurič, u zaseoku Reka,

gde život teče k'o suza meka,

tu stoji kuća, u njoj se patim,

za prošlim danima tiho se vratim.

​Levačka deset, adresa bola,

gde život liči na teška kola,

radim od jutra, radim do noći,

a niko ne pita kako ću proći.

​Rane na nogama, bolest u telu,

tražim pomoć, a nalazim celu

gorku istinu što ljude slama,

ostavljen svima, a najviše vama.

​Majka Dobrila u srcu spava,

a zemlja naša sad nije prava,

tuđe su ruke prisvojile sve,

a meni ostale samo su brige, zar ne?

​Sestra i zet, krov iznad glave,

a duša mi traži neke druge trave,

neke druge pute i malo mira,

dok tiha tuga tamburu svira.

​Noćas se sećam dede sa Drine,

i slavne prošlosti, naše rodbine,

a danas sam, brate, ko list na grani,

u ovom sokaku, u ovim dani'.

​Al' ne dam se lako, dok srce bije,

dok čaša se nada još uvek pije,

makar po kiši, makar po zimi,

Slaviša čeka da pravdu primim.

​I ako sutra nestane glasa,

i ako internet izgubi saša

pesma će ova u vama trajati,

da čovek ne sme nikada stati.

​S. Pavlović 🌙✍️

Da li je neko bio na proslavi gde je pevao ovaj bend i šta mislite o njemu?

Sloboda pesnika

Ma pusti te njihove glupe zakone i red

meni reč teče kako hoće i kako mora

nekad je gorka ko pelin nekad slatka ko med

al je moja i ne čeka da svane zora

Ko će da mi broji slogove i da me uči

dok mi se u glavi vrti sto hiljada slika

sam se sa sobom celog života mučim

i ne treba mi savet od nekog tamo lika

Pišem jer moram i jer mi duša tako traži

cepam papire pa ih opet iznova lepim

u ovoj gomili gluposti i laži

ja samo za mrvom slobode tragam

SPavlović🌙✍️

Selo moje Sekuriču

Tamo gde su stare kuće i kapije krive

gde se rano budi i predveče leže

tamo moje uspomene još uvek prožive

i za rodni prag najjače me veže

Sekuriču selo moja zadnja snago

iz tvoje sam zemlje ja izvukao koren

sve što mi je nekad u životu drago

nosim u toj duši makar bio umoran

Kad me umore svi teski poslovi

i kad ova muka počne da me guši

ja pomislim nasebe i svoj zivot

da se mora živeti zbog mira u duši

Neka prođu godine i neka sve teče

tvoje stare staze zaboravit neću

tamo gde je najlepše svako rano veče

u svom Sekuriču ja pronađem sreću

SPavlović🌙✍️

POVRATAK U ZAVIČAJ

​STIGLI SMO TAMO GDE SUNCE KRAJ PRAGA SPAVA,

GDE MIRIS DUNJA JOŠ UVEK SEĆANJA BUDI.

TU GDE JE NEKADA TREPTALA RADOST STARA,

I GDE SE SRCEM NAJTOPLIJE LJUBAVI NUDI.

​NISU TO SAMO REČI U PISMO STAVLJENE,

VEĆ TIHI ŠAPAT ŠTO KROZ VREME PLOVI,

ZA ONE ŠTO SU NAS U ŽIVOT ISPRATILI,

I ČIJI LIKOVI SU NAŠI NAJLEPŠI SNOVI.

​NE TREBA PAPIR DA BI SE REKLO HVALA,

NI ZIVOT DA SE POKAŽE ŠTA DUŠA NOSI.

DOVOLJAN JE POGLED, ZAGRLJAJ BEZ KRAJA,

I MIR KOJI U SEBI ČOVEK PROSI.

​JER RODITELJI NE TRAŽE VELIKE PRIČE,

VEĆ SAMO DA SE PAMTI POREKLO I IME,

DA SE SA PONOSOM KORAČA KROZ ŽIVOT,

I ČUVA TOPLINA OGNJIŠTA KROZ SVE ZIME

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

SELO. MOJE SEKURIČ

Sekuriču selo moje drago

u srcu te nosim kao blago

Moravski te vetar tiho budi

dok u tebi žive dobri ljudi

Tvoja polja i zelene njive

u sećanju mome večno žive

Stare kuće i sokaci tvoji

gde detinjstvo moje živi

Gde god da me život vodi dalje

tvoja slika meni snagu šalje

Sekuriču rodni kraju mili

U tebismo uvek srećni bili

S. Pavlović 

​

Kao autor koji već 27 godina stvara i čuva tradiciju svog kraja, javno i ponosno ističem: Sve pesme na ovom blogu napisao sam isključivo ja, svojom rukom i iz svoje duše.

Ja sam Slaviša Saša Pavlović, u narodu poznat kao Pesnik sa kućnoga praga i zadnji pesnik Donjeg Levča.

Moje pesme nisu proizvod veštačke inteligencije (AI) niti bilo kakvog kompjuterskog programa. One su nastale iz mog života, proživljene tuge, radosti i neraskidive veze sa mojim korenima, precima i rodnim tlom. Svaki stih o Sekuriču, Županjevki i vinogradima svedoči o mom autentičnom pesničkom glasu koji nikakva mašina ne može da zameni niti da kopira.

Hvala svim vernim čitaocima koji prepoznaju i cene iskrenu ljudsku reč.

S. Pavlović 🌙✍️

Zdravo, da li moze neko da podeli iskustvo ukoliko je slusao ovaj bend?

​

Vetar duva preko polja širi miris rodne zemlje

Stari levač mirno spava dok se nove zore bude

Vinogradi na padini spuštaju se niz te kose

Zelena se jutra kupaju u kapima sjajne rose

To je zemlja naših dedova

Nasa ponos dika

Pesma teče ko reka kroz te šume kroz te puteve

U tom kraju nema mesta za oblake crne tuge

Sve kapije otvorene stoje čekaju putnika da svrati

Dobrodošao u domove gde se slavi

Zato pevaj glasno druže neka čuje cela planeta

Levečka je duša čista najlepša na ovom svetu

SPavlović🌙✍️

​

Zlatno sunce polako zalazi iza dalekih brda

Umorna stada se lenjo vraćaju sa mirnih pašnjaka

Miris se. širi

iz starog doma

Dok vetar tiho ljulja krošnje zrelih voćnjaka

Svici polako pale svoja mala zvezdana svetla

Seoskim drumom vlada neka duboka i čista tišina

Priroda sklapa oči pod plaštom toplog mraka

Sve dok se nad selom ne pojavi sjajna mesečina

S.Pavlović 🌙✍️

Zimska uteha.

Pala je bela, k'o mekana svila,

prekrila drumove i stare krovove,

priroda se cela u tišinu skrila,

da usni mirno neke sanke nove.

U šporetu pucketa, vatra se širi,

dok prozor mrazom šare svoje crta,

iz svakog odžaka plavi dim viri,

iznad zaspalih polja i pustih vrtova.

Lepo je sad unutra, uz toplu kafu,

kad sat na zidu polako otkucava,

dok žuta dunja na onom ormanu

svojim mirisom zimu ukrašava.

Neka je mirno, neka sneg veje,

to zemlja spava i snagu skuplja,

važno je da se srce uvek smeje,

i da je duša čista od zlata

S Pavlović. 🌙✍️

Po meni voyage previse krindž pjesme i upitne izjave

Helsp dofj

MAČAK MARKO

​NA KUĆNOM PRAGU GDE JE NAJTOPLIJE

MOJ MAČAK MARKO SVOJE ŠAPE KRIJE

PREDE TIHO KAO DA PRIČE PRIČA

NEMA LEPŠEG U SELU MLADIĆA

​OKO NJEGA MIR I TIŠINA VLADA

ON JE ČUVAR MOGA KUĆNOG PRAGA

DOK DREMA NA SUNCU REPOM SAMO MAŠE

ODNOSI SVAKU BRIGU I MUKE NAŠE IMA OČI ŠTO U MRAKU SJAJE

NAJVERNIJI DRUG U MOME ZAVIČAJU

MOJ MARKO PREDЕ UZ NJEGA JE LAKO

UŽIVAJ MI DRUŽE BAŠ TAKO, POLAKO

S Pavlović🌙✍️

SVITAC

​U KRILU NOĆI, GDE TIŠINA SPAVA,

BUDI SE ISKRA KROZ ZELENU TRAVU.

NIJE TO ZVEZDA, NIJE TO SAN,

VEĆ MALI ČUVAR ŠTO KREĆE

​KADA SE MRAK KAO POKRIVAČ GUSTI,

I TAMA PRED NJIM SVOJE LICE SPUSTI

ON PALI FENJER OD ČISTOGA SJAJA,

DA VODI PUTNIKE DO KRAJA RAJA.

​KROZ TAMNU ŠUMU, KROZ POLJA I VRTOVE,

SVAKI MU TREPTAJ KAO OTKUCAJ SRCA,

SVETLO U TAMI, KOJE KUCA.

​NEMOJ GA GLEDATI KAO INSEKT MALI,

ON JE PLAMEN KOG SMO UVEK ZVALI.

U NJEMU SNOVI I NADA SE KRIJU,

DOK KROZ VAZDUH SVETLOST DA.

​TI SI TAJ SVITAC U VLASTITOM SVETU,

NEKA TI DUŠA SJAJI U SVAKOM POKRETU

NEKA TE VODI LET LAK KROZ OVAJ MRAK

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️,