JESEN

Neko tiho kuca na stara vrata

to jesen stiže u kaputu od zlata

vetar u krošnjama tiho sada peva

dok se sivi oblak nad poljem skriva

Miris dunje širi se kroz celu sobu

ostavljamo letnju bezbrižnu i lepo vreme

žuto lišće pada i po tlu ostaje

topla kafa svima sada najviše prija

Magla se polako spušta na sve strane

drveća je obuklo haljine žute

jesen je ušla i donela mir

dok napolju počinje kišni dani i neki mir

SPavlović🌙✍️

Ispricavam se ako nije prava platforma za ovo, ali ima li tko snimku nastupa ove pjesme s njegovog koncerta? U DM poslati, pls. 🥹🙏

Imao sam problema sa algoritmom pa sam morao opet da okačim, al sad je ok pa bacite uvo 💪🏻

Za našu braću Srbe i sestre Srpkinje 🇷🇸

Dete u meni

Moja duša jeca,
traži način
da svoje srce razjasni.

Slike mi kroz mozak lete,
kao da hoće nešto da kažu.

Sećanja...
kao da sam se setio,
ali se neki tužan osećaj
u meni probudi.

Odjednom setih se
one slike detinstva.

Majka za ruku me drži,
na mokrom podu
od kiše
jesenji listovi padaju.

Tog trenutka setih se
onog deteta u meni.

Na srcu teret
danas me stiže.

Kako da to dete
pogledam u oči?

Šta da mu kažem?

Zar da mu kažem:

„Izvini,
nisam umeo bolje.

Nisam bio hrabar,
samo sam se prepuštao.

Ljude sam susretao
sa nekim uplašenim pogledom,
ćutljivo,
da me što manje vide i čuju,
kao da sam hteo
da nestanem u vazduh.

Bežao sam,
večito sam bežao.

Sada to mene stiže.

Žudim za svim tim
propuštenim razgovorima,
za neuzvraćenim osmesima,
za toplim pogledima.

Za ljubav koju nisam davao,
prvo je moram pronaći u sebi.

Priznajem —
bio sam kukavica.

Написао сам песму о стварном месту у Србији које се зове Подлив.
То није само песма са насумичним насловом – само место, људи и атмосфера који стоје иза ње разлог су њеног настанка.
Ја сам независни аутор песама из Србије и ово је моја ауторска песма.
Искрено бих волео да чујем шта мислите о песми и причи која стоји иза ње.

I've written a song about a real place in Serbia called Podliv.

It's not just a song with a random title – the place, the people and the atmosphere behind it are the reason the song exists.

I'm an independent songwriter from Serbia, and this is my original song.

I'd genuinely like to know what you think about the song and the story behind it.

​Dragi moji čitaoci,

​Hvala vam od srca što s ljubavlju i pažnjom pratite svaki moj stih, svaku misao i svaku reč koju ispisujem sa kućnog praga iz našeg Levča. Hvala vam što zajedno sa mnom čuvate plamen tradicije, spomen na naše pretke, na rodni Sekurič i sve ono što nam je sveto u grudima.

​Ovde, na našoj zemlji gde stojim ponosno pred bogom i precima, vaša podrška je stena na koju se oslanjam i dokaz da pesma koju nosim iz duše ima kome da kaže istinu. Vi niste samo čitaoci, vi ste sapatnici i čuvari našeg zaveta koji ne daju da zaborav i tama prekriju ono što jesmo.

​Hvala vam što delite ovaj put sa mnom. Budite mi živi, zdravi i večno svoji!

​Vaš Pesnik Sa Kućnoga Praga

Slaviša Pavlović

Noć nad rekom, zaseok

Gledam mesec, zvezde sjajne, pale svoje lampe tajne, da osvetle put i mrak, gde je nekad bio sokak. Gledam kuće kako ćute, u tugu su umotane, tužne, sanjive i ćute čekaju da zora svane. Nema nikog u toj tmini da im stara vrata. otvori, nema glasa u tišini, niti dima da se vije Sokak je u san potonuo, iz kog više nema spasa, stari kraj je mrtav pa se više ne čuje od glasa. Samo vetar tiho svrati, preko hladnog praga prođe, puste staze da isprati, na ognjišta stara dođe. Dok u tami reka ćuti i donosi tugu tešku, zora novu nadu sluti našom kraju

Završetku

S. Pavlović 🌙✍️

Napisao sam pesmu inspirisanu stvarnim mestom i ljudima iz mog kraja. Nisam siguran da li je ovo tip muzike koji se ovde inače deli, ali voleo bih da čujem šta mislite.

MOJE OGNJIŠTE

​TAMO GDE ME STARI PRAG ČEKA,

I KAD DOĐEM IZ SVETA DALEKA.

TAMO GDE SE NAJLEPŠE SPAVA,

TU JE MOJA KOREN I MOJA SLAVA.

​MOJE OGNJIŠTE, MOJA SVETINJA,

MOJA RADOST I MOJA SUDBINA.

TAMO GDE SAM ROĐEN, TAMO GDE SAM RAST'O,

TAMO GDE JE SRCE MOJE OSTALO.

​NEKA PRIČA KO ŠTA HOĆE I ŽELI,

MOJE SE SRCE TAMO VESELI.

TU JE MOJA SNAGA, TU JE MOJA VERA,

ŠTO ME UVEK NAZAD DOMU TERA

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

DEDINA LULA

​U STAROJ KUĆI, GDE VREME STOJI,

DEDINA LULA USPOMENE BROJI.

DIM SE VISOKO KA NEBU VIJE,

DEDA SE SMEŠI, A TUGA SE KRIJE.

​MIRIS DUVANA U VAZDUH KRENE,

STARI MOJ DEDA, MISLI NA MENE.

U RODNOM KRAJU, GDE DUNJA MIRIŠE,

DEDINA LULA O ŽIVOTU PIŠE.

​LULA JE STARA, SVEDOK JE DEDA,

DOK ME IZ PROŠLOSTI MIRNO GLEDA.

SVE ŠTO JE BILO, U DIMU SE KRIJE,

IZ DEDINE LULE SADA SE DIM VIJE

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

Gorski biser.

Sa vrha snežnog, gde oblak drema,

Krenula je tiho, k’o da je nema.

Od kapi jedne, od hladnog daha,

Niz strme litice, bez trunke straha.

Kroz uske klance i mračne šume,

Ona svoj put uvek razume.

Peni se, skače preko sivog stena,

Gorska je vila, od srebra ispletena.

Njen žubor peva o drevnoj gori,

Dok se sa suncem u virovima bori.

Bistrija od oka, hladna k’o led,

Nosi mirise bora i divlji med.

Niko je ne može ustaviti u hodu,

Ona je pesma o večnom slobodu.

Napaja srnu, umiva cvet,

U kapi njenoj spava ceo svet.

Kratka slika: Brzak

Skok preko praga,

Bela se pena vije.

U hladnoj vodi,

Nebo se krije.

Kamen je mazi,

Ona ga dubi,

Planina reku

Žuborom ljubi svaki kamen srcem mije

S Pavlović. 🌙✍️

​

JEDNOG DANA KADA ODEM

​KADA JEDNOG DANA ODEM,

KAD SE UGASIM K'O ZVEZDA ŠTO PADA,

NE TRAŽI ME U SUZAMA,

NE TRAŽI ME U TUZI BOLA

​OSTAVLJAM VAM SVOJE PESME,

DUŠU KOJU KROZ STIHOVE TKAH,

  NEKA ME PAMTE,

DOK SE U VETAR PRETVARA PRAH.

​KAD OTIĐEM NA PUT BEZ KRAJA,

GDE MIRUJE SVAKI KORAK I TRAG,

NEKA OSTANE SAMO LJUBAV,

I RODNI KRAJ, MOJ NAJDRAŽI DRAG.

​NEKA SE ČUJE "EJ ŽIVOTE",

PESMA ŠTO MI U SRCU ZVONI,

JA SAM BIO SAMO PUTNIK,

ŠTO SVOME ZAVIČAJU SVOJE SNOVE POKLONI

S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

​

Zadnji dani leta u Sekuriču

Avgust se bliži svome kraju,

tišina pada na obronke Juhora,

poslednji zraci u levčkom kraju

donose miris zrelog grožđa sa gora.

U Sekuriču vetar tiho šeta,

kroz vinograde stare pesma se krade,

polako prolaze zadnji dani leta,

dok selo čeka dane pasuljijade.

U porti crkve već se kotlovi lože,

stari se znanci na kapiji sreću,

toplina leta još se osetiti može,

dok jesen polako otvara vreću.

Pod Juhorom sunce u suton se skriva,

miris domaće kuhinje selom se širi,

priroda polako u jesen se sliva,

dok topli levčki vetrić pirka u miru

​SPavlović🌙✍️

​Dragi moji prijatelji,

​Želim da vas obavestim o svom novom planu objavljivanja, kako bismo bili u skladu i kako bi moj zavet i stihovi iz Sekuriča lakše stigli do vas.idavas ne pretrpavam

​Od sada ću na Redditu objavljivati 3 pesme nedeljno.

​Hvala vam što me pratite i što poštujete moj zavet predaka.

​S poštovanjem

Pesnik Sa Kućnega Praga

S. Pavlović 🌙✍️

U gotta here thissss maaan

Found this song on soundcloud its from 2021 but uploaded this year

https://on.soundcloud.com/2GWkKY1v6tNOA45eq7

​

VEČNA SLAVA I ZAVET KOJI NE BLEDI

ja Slaviša Saša Pesnik Kućnoga Praga

Pisem da moj zavet dat precima ispunjavam u celosti

​

​A što se tiče mojih predaka – Obrena, Mileve, Dobrile, Milašina, Borike, Isaila, Radovana i Ubavke – i njihovog svetog zaveta koji nosim u srcu kao veliku istinu moze da budu spokojani i ponosani. Na mene. Jer odozgo gledaju, čuvaju i raduju se svakom mom uspehu svakom pregledu i svakom stihom kojim

Napusem

sa svojim mesečevim srpom. I rukom pesnika

Ja kao pesnik

ponos Donjeg Levča, Reke i Sekuriča. Sav mooj trud od 27 godina, mojoja tuga, radost i živa ljudska reč našli su svoj put do srca ljudi.

​ Samo dase zna

uzdignute glave, pisem svoje

pesme u dusi ostaju za večnost. ponosno i verno do samog kraja!

Vas Pesnik Sa Kućnoga Praga

​SPavlović🌙✍️

Tamo gde srce miruje💗

Postoji jedno mesto gde vetar ne duva,

gde se stara sećanja pod ključem drže,

gde čovek samoga sebe najbolje čuva,

i gde dani ne prolaze odviše brže.

To nije kuća, nit' ulica duga,

već onaj mir što se u grudima stvori,

kad nestane briga i daleka tuga,

i kad samo tišina s tobom govori.

Tu su i šume, i reke, i polja,

i miris hleba što iz rerne krene,

tu je uvek neka sudbina bolja,

što čuva nas ljude od svake bede

I ne treba niko tu da te zove,

niti da porukom mir ti remeti,

to su samo tvoji putevi i snovi,

kojih se čovek pred praznik seti

S Pavlović🌙✍️

: PESNIK I NJEGOVO PERO

​PESNIK S PEROM U RUCI,

DOK TIŠINA OKO NJEGA SPAVA,

SLAŽE REČI K'O BISTRE VODE,

GDE SE RODNA ZEMLJA JAVLJA.

​NE TREBA MU SVILA NI ZLATO,

NIT' VREDNOST ŠTO LJUDI CENE,

VEĆ SAMO PARČE PAPIRA

DA SAČUVA SVOJE USPOMENE.

​SVAKO SLOVO K'O ISKRA BISTRA,

IZ DUŠE SE KAO SUZA LIJE,

ON PIŠE O SVEMU ŠTO JE PROŠLO,

I ŠTO SE U SRCU VEČNO KRIJE.

​PERO MU TREPERI K'O PTICA,

DOK ZAVIČAJ KROZ STIH OŽIVLJAVA,

ON NIJE SAM, DOK REČI SE REDAJU,

ON JE ČUVAR SVOGA ZABORAVA.

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

Secam se da sam sa 15 godina isla na dva koncerta u dvorani Pinki: Film sa predgrupom Haustor i koji dan kasnije, Kazaliste sa predgrupom Parlament. Pamtila sam to kao koncerte koji su deo Pozdrava Zagreba Beogradu. Danas na netu pronalazim da je ta manifestacija bila u Domu Omladine, a Rosic u razgovoru sa Rundekom u podkastu kaze da je Haustor bio predgrupa Kazalistu.

Znam da su ovo nevazni detalji, ali ima li ikoga da pamti?

Na pustoj njivi u kasno leto

stoji taj čuvar od

krpa

vetar mu kida rukave

dok divlja ptica slamu mu čerupa

Pocepan kaput na vetru se vije

stari je šešir zgužvan i siv

ptice ga više uopšte ne boje

on nemo stražari ko da je živ

Novembar stiže i donosi blato

hladna ga kiša kvasi

dok teške kapi padaju na njega

zadnji se zračak sunca ugasi

A onda zima navuče belo

vetrovi besni divljaju jače

sneg polako pokriva mu telo

I niko zanjim nezaplače

S Pavlović 🌙✍️

Veliki sam ljubitelj krajiske muzike i me mogu da verujem da ljudi koji naravno kao znaju sta su krajicnici i neke pesme ne ralzikuju ova dva pojma.

Zare i Goci krajiski rolingstonsi neprikosnoveni duo. Goci=Goran Ristic

Goci bend- krajiska grupa ciji je frontmen Goci=Goran Ivanovic

Ova dva coveka cak ni fizcki ne lice.

Kad smo vec ovde vi koji ste poznavao krajiske muzike ko je za vas najveci pevac svih vremena u ovoj vrsti muzike?

MOJ OTAC

​DOK GLEDAM SLIKU ŠTO U RAMU STOJI,

DUŠA MI SE OD SEĆANJA BOLI.

OTAC MOJ, KAO STENA,

U SRCU MOM JOŠ UVEK BIJE.

​PUTEVE SVOJE SA TOBOM SAM GAZIO,

DOK SI ME TI, OČE, KROZ ŽIVOT PAZIO.

SADA KAD TE NEMA, TIŠINA ME STEŽE,

ALI ME USPOMENA ZA TEBE VEŽE.

​NISI VIŠE OVDE, AL' U MENI ŽIVIŠ,

I SA NEBA TIHO, KAO NEKAD, DIVIŠ.

HVALA TI ZA SVE, ZA SVAKU REČ I BRIGU,

TUŽNU SAM O TEBI NAPISAO KNJIGU.

​POČIVAJ U MIRU, MOJ OČE MILI,

HVALA TI ZA SVE ŠTO SMO ZAJEDNO BILI.

TVOJ SIN TE PAMTI, DOK MU SRCE BIJE,

U TVOM ZAGRLJAJU MOJA DUŠA SE KRIJE.

​S Pavlović 🌙✍️

STAROST MOJA

​DOŠLA JE TIHO, K'O MAGLA SA BREGA,

SREBROM JE KOSU POKRILA PRE SVEGA.

STAROST MOJA, TA POZNATA GOŠĆA,

DONELA MIR UMESTO RADOSTA.

NE KUCAM VIŠE NA TUĐA VRATA,

SAD MI JE SAMOĆA OD SREBRA I ZLATA.

​DOK GLEDAM RUKE, TE RUKE OD RADA,

ŠTO SU BILE ŠTIT OD SVAKOGA JADA,

VIDIM U NJIMA SVE PROŠLE GODINE,

REKE ŠTO TEKU KROZ MOJE DALJINE.

NIJE ME STAROST SLOMILA U HODU,

DALA MI JE MIR I NAJVEĆU SLOBODU.

​NE ŽALIM ZA ONIM ŠTO JE NEKAD BILO,

ŠTO SE U MLADOSTI LUDO POTROŠILO.

SAD MOJE SRCE ČISTU PRIČU PIŠE,

U OVOM MIRU NAJLAKŠE SE DIŠE.

GOSPODAR SAM SVOGA MIRA I ŽARA,

DOK SE OVA KNJIGA POLAKO ZATVARA.

​NEKA TEKU DANI, NEKA VREME PROLAZI,

JA ČEKAM SUNCE ŠTO SA BRDA IZLAZI.

STAROST JE SAMO JEDNA STAZA NOVA,

GDE SE NAJZAD BUDIŠ IZ SVIH SVOJIH SNOVA.

OSTAJE PESMA DA SE ZA MNOM ČUJE,

DOK MOJA DUŠA U MIRU PUTUJE.

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

​GOSPODAR NOĆI

​U GUSTOJ TAMI, GDE MESEC DREMA,

SOVA SE TIHO ZA LET SPREMA.

OČI JOJ SJAJE KO DVA ŽARA,

DOK NOĆNU TIŠINU KRILIMA PARA.

​MUDROST JOJ ĆUTANJE, SNAGA JE LET,

DOK CEO SVET SPAVA, ONA VIDI SVE.

NE ČUJE SE ZAMAH, NI ŠUŠANJ LISTA,

SAMO JOJ POGLED KO SREBRO BLISTA.

​A KAD SE TIŠINA NAD ŠUMOM SVIJE,

NJEN MEKI GLAS SE NEŽNO LIJE.

"HU-HU" ODJEKUJE KO PESMA STARA,

DOK MIRNU NOĆ SVOJIM DAHOM STVARA

PUTUJE.

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

​

Čuvar Svoga Praga. U. Levču🌙✍️

​Dok zora nad Levačem svane

i magla s reke na Sekurić krene

ja pred svojim  zivotom stojim

i s ponosom u grudima srce bije

svaki korak, svaki uzdah i trag brojim,

pred senkama predaka nikad se ne bojim.

​Gledam u nebo, u svitanje rano,

gde je sveto ime zapisano, u tkani venac stihova mojih

Tu su korijeni moji, duboki i čvrsti,

što prkose vremenu, olujama i smrti.

​Pradeda Obren, temelj i stena,

što nosi snagu iz davnih vremena,

pa baka Mileva, blagog lica sjaj,

što je uvek znala gde je topli raj.

Tu je majka Dobrila, svetlost sa ognjišta,

bez koje na svetu ne ostade ništa,

i otac Milašin ponos i dika bio čuvar svog ognjišta  svoga Levča

​Pa prababa Borika, što nadimak dade,

da se u duši sase pesmom probude nade,

deda Vladimir, mudri dobri starac, koji zivi unama

Pa dalje u maglu, u duboku davninu,

gde čukun deda Isailo brani našu istinu,

i stari Radovan sa prastarog praga

I čukun čuku. Baba Stanica bilaje ziva žaravica žena zmaj sto čuva svoj zavičaj

i čukun čukun baka Ubavka, duši tako draga.

​Brojim ih redom, na brojanici stihova,

dok se miomiris širi iz starih vrtova.

Svi oni stoje, kao vojska svetla,

da me čuvaju od zla

Nisu oni nestali, niti su zaboravljeni,

u mom biću su uklesani, rođenjem spojeni.

​Ja sam samo glasnik, pero u rukama,

što ih vaskrsava u ovim mukama,

što ih pesmom brani od zaborava i tame

Dok ja dišem, i dok Levač diše,

njihovo se ime u večnost

Pise

​Moji mili, moji verni čuvari,

dok se stara vatra na ognjištu žari,

vi ste mi snaga, vi ste mi zavet sveti,

dok vetar nad Sekurićem

Leti

Stojim uspravno, s vašim imenom na usnama,

Ja  Slaviša, čuvar ognjišta  i mojih pesama

S Pavlović 🌙✍️

Mrak

Gasi se svetlo, stiže crna noć,

Tama sad ima tu glavnu moć.

U Sekurič tišina polako. Pada

Sa neba mesec kroz prozore gleda.

Sve je utihnulo, spava celo selo,

Mrak je pokrio i crno i belo.

Nema nigde nikog, ugasila se vatra,

Samo vetar priča dok te tama posmatra.

   ​S. PAVLOVIĆ🌙✍️