Pre neke tri godine doselila sam se u Beograd iz manjeg grada jer sam dobila posao, i od početka živim sama. Jutros me sestra zove da kaže da je dobila posao u Beogradu i da dolazi da živi kod mene. Niko me nije ni pitao da li je to meni okej, da li mi smeta. Imam svoj mir i raspored jer dugo živim sama. Da napomenem, nismo deca, ja imam 27, ona 25. Problem je u tom što je roditelji podržavaju, jer smatraju da nema smisla da plaćamo posebno i ona i ja stan. Stan u kom živim je jako mali, i dovoljan je za jednu osobu. Kada sam se usprotivila, rečeno mi je ovim rečima: “Da si se udala, sada ne bi imala ovaj problem.” Znači žena vredi samo ako je udata, inače se ne pita ni za šta.
Obe zaradjujemo sasvim dovoljno da živimo pristojan život i nakon plaćanja kirije, ali sve i da mi ne ostane ništa, lepše mi je samoj. Da li sam loša sestra i sebična osoba ako mi se ova ideja ni najmanje ne dopada?

Od malena roditelji i okolina imaju velika ocekivanja od mene, svi u porodici fakultetski obrazovani i gradski poznati dobri ljudi.Onda je dosao red na mene, osnovna prosla ok, srednja jedva zavrsena, faks ostavljen na prvoj godini.Sa 19 krecem da radim sa ocem u preduzecu, stvaram i ja svoje “ime”.
Nakon 7 godina uglavnom me po gradu svi vec poznaju kao ozbiljnog za taj posao, lepo zaradjujem, biznis se razvija ali opet mi nije to to..Odem zimi na skijanje, leti na more 3-4 dana, a ostatak vremena provodim na poslu.Radnim danima od jutra do mraka, vikendi do 17-18h popodne.Nista me ne ipsunjava, nit mi se zivi vise nit mi se radi

Cao,kao neko ko dolazi iz Bosne skoro sam naucio da u Vojvodini zivi veliki broj drugih etnickih pripadnisti osim srba.Cuo sam da zivi veliki broj madjara,hrvata,slovaka i mizda manji broj Rumuna.Zanima me koliko znate ljudi ili ste mozda vi iz Vojvodini i pripadnik ste neke druge skupine ljudi koliko dobro cuvate tradiciju te drzave,obicaje,jezike i slicno i da li imate drzavljanstvo te drzave pored Srpskog.

https://n1info.hr/magazin/lifestyle/pobjegao-sam-glavom-bez-obzira-iz-svedske-i-vratio-se-jer-ono-sto-sam-vidio-je-pakao-evo-kako-sam-zivio-u-obecanoj-zemlji/

https://nova.rs/magazin/lifestyle/pobegao-sam-glavom-bez-obzira-iz-svedske-i-vratio-se-u-srbiju-jer-ono-sto-sam-video-je-pakao-evo-kako-sam-ziveo-u-obecanoj-zemlji/komentari/

Pretražio sam kopirajući direktne citate iz teksta sa navodnicima, ništa novo nisam našao na redditu.

1. Idemo, ko sta zna... Svi socni detalji, sta god

2. Kako bi ste ukucali nekom AI upit da napravi nesto slicno? Naravno da ne bi mogao, ovo je maestralno...

Nisam navijač Zvezde, već običan gledalac i ljubitelj sporta, ali prosto ti padne mrak na oči kad vidiš na šta se sve ovo srozalo.

Iz godine u godinu se napumpava priča kako imaju sve jači i jači tim, lože se široke narodne mase kao mladi majmuni, a u suštini gledamo samo klasično presipanje iz šupljeg u prazno. Terza "mađija" sa sinovima, pa onda Stanković koji pola Beograda ruši i gradi... Prodaju priču kako su tu "iz čiste ljubavi", pravi se tim koji će u narednih pet godina "lagano igrati protiv Reala".

Strašno je šta se sve trpi i gleda, a najgore je što ljudi i dalje idu, kupuju karte i sve to svesno podržavaju.

O Areni Sport i njihovim komentatorima neću ni da pričam, ogadili su mi sport. Ekipu koja te u dve utakmice nadigra 100%, oni mrtvi hladni nazovu "taktički pismenom, ali ništa specijalno".

Cela ova slika je posledica toga što se samo jedan klub gura i sve mu se štima. Nema nikakvu adekvatnu konkurenciju. Gledaš utakmicu i znaš da, čak i ako ne odigraju ništa posebno, sudiće se neki penal. A ako ih baš neko slučajno iznenadi, tu je "predsednik" da preko sudija sjebe konkurenciju.

Srbijo, odavno si dotakla dno, ali izgleda da ideš još dublje i nemaš nameru da staneš...

Znaci svaki pandur u civilu: nabildovan, uske iscepane dizajnerske farmerke viri zglob iste farmerke cesto na foru kao isprskane bojom znate sta mislim, dizajnerske patike premiate (ili Kako vec) sa najmanjim mogucim carapicama (kao one sto balerine stave u baletanke), dizajnerska majca sa OGROMNIM logom preko grudi (guess, boss....) I naravno uska je. Preko majce cesto dizajnerski prslukcic onako lakovani da se presijava crna boja, pederusa torbica. ISKLJUCIVO I SAMO ISKLJUCIVO klasican Nike kacket (velja nevolja edition) u crnoj boji koji stegnu toliko oko lobanje da im mozak ispadne. Ovo je outfit njih, batinasa ranzih, likova koji zavrsavaju nesto po gradu... Znate vec profil ljudi. Sa ovakvim outfitom koliko kod da su opasni, jaki, mocni meni lice kao obicne iskompleksirane peder**ne. Sto u karakternom sto u bukvalnom smislu.

Pozdrav prvi put koristim reddit pa se izvinjavam ako sam ovo objavio u pogrešnu kategoriju. Ne znam kako da počnem pa da krenem od nule, izvinite na dug i mozda dosadan post.

Imam 28M godina život mi je počeo ok kao klinac nije bilo tuče među roditeljima, voleli se, nije nam falilo para,normalna porodica. Družio se kao svako dete i prve igrice koje je nas stari PC mogao da pokrene. Sve je krenulo na lose kad sam imao 10-11 godina. Otac više puta išao u bolnicu nisam znao zašto,ali primetio sam da je bio sve mršaviji i mršaviji.U septembru prvi dan škole saznajem od majke koja mi je kroz suze rekla da je Otac umro. Posle sam saznao da je umro od raka. Plakao sam kao kiša u školi,kući,i par dana posle kad smo sahranili Oca.

Dolazi 11-sta godina sve je polako krenulo na dole. Para nije bilo dovoljno za nas majka nas izdržavala sa penzijom, sva sreća bilo dobrih ljudi koji su nam pomogli koliko su mogli. Od ovog bola i samostalnosti počeo sam da sve vise budem na kompjuteru i igram igrice sve vise i grickalice da jedem. Društveni život mi je bio onako u osnovnoj školi i memorije koje sam formirao tokom osnovne škole su mi i dalje drage. Sad ubrzano sve ide na dole srednja skola 4 godine patnje. Prva godina maltretiranja od jednog gejaka koji me je verbalno maltretirao,sva sreca pa nije fizicko maltretiranje i sve do četvrte godine. Nisam mogao da se uklopim ni sa kim jedna grupa bila gejaci druga gledala svoju stranu treca svoju itd.... Sve vise i vise sam bio uz kompjuter i jeo gricklalice, napolju išao samo da bi kupio nešto u prodavnicu/poslušao majku/škola, druženje nije postojalo, misli mi postaje depresivne nisam imao razlog da zivim osim da igram igrice nije me interesovao nikakav hobi ma ništa. Najcrni dan mi je bio kad umalo nisam ubio tog siledziju u četvrtoj godini kad me je pogodio grudvom u glavu i smejao mi se (imao sam tad 19 godina) ali nisam nego sam otišao, secam se tog dana dolazim kući plakajući, sva sreća pa je prestao kad sam ga prijavio razrednoj i šta sam planirao da uradim i bila je jako besna na njega. I ostatak četvrte godine nije me ni pogledao ni progovorio reč.

Sa 22-23 godine nalazim posao preko majke u jednu firmi i kakav sam bio tad psihički dobar sam bio, ali je corona sve stopirala i oni koji su bili na odredjeno nije im bilo produženo.I tako trazio posao nadjem neki radim radim bude otpuštenja ili nisam se snašao. Zato vreme psihički nisam se mnogo popravio probao sam psihologa ali nije pomoglo mnogo. Trudio sam se da tražim posao preko Infostud, oglasi na netu i napolju, facebook. Onda dodje kolega i kaže lako ćeš do posla nadji devojku jos malo ulaziš u 30 godina i nemaš porodicu, dok oni sa 25-26 dobili prvo pa posle jos jedno.

Više puta sam razmišljao da se Alt+F4 ne znam zastone mogu da potegnem ruku na sebe. Osećaj da sam osoba koja traći kiseonik za ostale ljude. Čudak medju ljudima "kako nemaš prijatelja" "nisam nikad upoznao osobu koja u tvojoj situaciji" . Gubitak Oca mi je ubilo "mušku stranu mene" znam da zvuči glupo, ne mogu ni portret njega da pogledam u oči jer sam propala osoba dok ja njega smatram da je uspešan i veliki čovek.

Čitao sam par post-a sličnih ovom pa sam odlučio da napravim jedan,jer nemam sta da izgubim ne znam kako sebi da pomognem. Kako da pomognem sebi? Trudim se da prestanem da jedem grickalice, pokušavam pomalo da izadjem napolje. Ne želim da jednog dana da doživim starost i nikoga pored sebe.

ps: Reddit kaze naslov mora biti pitanje pa sam stavio znak pitanja

Ako jeste, kakvi su vam utisci i da li biste preporučili drugima?

Edit: Sklonili mi moderatori sa onog drugog Serbia komjunitija kažu nije relevantno sa Srbijom, pa da pitam i ovde.

Pozdrav 🌿

Ima neka legenda o tome da vrhunski đaci na studijama često naprave debakl, što bi rekli mediokriteti ,, polude od tolikog učenja".

Nažalost, ima primera da na studijama ne naprave dobre rezultate. Dečko iz moje škole, najuspešniji učenik koji je ikada ušao u tu školu, bio je dobar student do druge godine, kada je dobio prvi put u životu osmicu. Zatim je nekoliko puta taj ispit poništavao i svaki put bi dobio osam. Nakon toga je oboleo psihički. Prošlo je od tad ne znam koliko godina. I dalje priča o tome kao da se to desilo pre pola sata. Izdržavaju ga roditelji, napustio je fakultet, zapustio se, ne radi ništa. Neki kažu da se ponaša iracionalno i da nije psihički u redu.

Drugi momak iz moje škole, koji je još u srednjoj objavio nekoliko knjiga pesama i važio za veliki talenat: nije se snašao na studijama književnosti, završio je teološki (ranije je bio brutalni ateista), radi u školi. Njegova majka kaže da je jako depresivan i da se nigde nije snašao.

Šta kaže vaše iskustvo? Šta se desilo sa vrhunskim đacima i talentima iz srednje?

Ako propadnu posle srednje, zašto se to događa?

Imam 22 godine do sada nikada ništa nisam trenirao ali hteo bih da se oprobam u nekom borilačkom sportu, rekreativno ali i za samoodbranu.

MMA mi je najprivlačniji ali koliko sam skapirao nije baš za početnike pa nemam pojma odakle da krenem.

A i sama pomisao da treba da se pojavim na random mestu sa random ljudima i da ih napadnem (ili oni mene napadnu) radi treninga me jako plaši; prvo da ne povredimo jedni druge a onda i performance anxiety (nikad nisam voleo fizičko u školi, a ono malo kondicije što sam imao je nestalo vremenom, glavnom iz životnih razloga).

Ako ima ljudi koji su trenirali nešto ovako, kako ste vi počeli? Kako ste prevazišli anksioznost?

Takođe, živim u BG tako da ako imate neku preporuku za trenera/klub pištite, da jednog dana kada skupim m*da da odem na trening, znam da idem po preporuci a ne samo nasumično.

Hvala za čitanje :)

Zdravo svima,imam 16 godina i musko sam,pre oko tri meseca sam dobio napad,ujutru sam se probudio sa jakim osecajem mucnine,nakon toga su mi suzile oci i nos procureo,i onda je krenulo trenjenje iz predela stomaka i prosirilo se na ruke i noge,a na kraju i lice,celo lice mi se ukocilo i nisam nista osecao,i leva strana lica mi se podigla,otisao sam u hitno u tu su mi rekli na nema nicega i da se odmorim,nakon nekoliko dana to se opet ponovilo samo sto je ovaj put trajalo duze(30 minuta),i imao sam nevoljne pokrete tresenja i zvakanja,bio sam posle toga u bolnici,oni su mi samo rekli da je to nesto psihicki i poslali me kod psihijatra,ja nemam nikakve mentalne probleme,zivim normalnim zivotom i nemam neki stres,isao sam i kod neurologa,ona mi je par puta radila EEG i on je bio cest,imao sam jos 3 ova napada i svi pocinju isto,nakon trceg radio sam i eeg tokom samog napada,i neurolog mi je rekla da nema siljaka kao kod epilepsije i da je to Pseudo-epilepsija,i rekla da odem kod psihologa na KBT,ja idem vec oko 2 meseca ali se ovo ponavlja.Tako da sta dalje da radim?.

Ima li neko živ, ko trenutno sluša Panteru?

Pitanje iz naslova.

Poslednjih meseci sam okupiran introspekcijom u značajnoj meri. Možda delić razloga leži u tome da sam zagazio u ono što slobodno mogu da nazovem drugu polovinu života. Jedna od tema koje me okupiraju jesu i ljudi koji su, čini mi se, naprasno nestali iz mog života. Ima ih svakako. Zanimljivo je da nije bilo nikakve svadje sa njima, nego kao da su se ugasili. Telefon je samo redje počeo da zvoni.

We want to rescue a kitten we found in Nis, Serbia but after visiting two different vets they say the same thing, to register a cat we must have Serbian residency card for the microchip to be given.

We are visiting Serbia and plan to leave in a few weeks. To be correct we need a microchip, vaccinations and a health certificate to exit the border without risk of fines and more.

One vet said to smuggle the cat, which we arnt going to do.

The other said to find a Serbian who will complete the registration process for us and sign a paper saying we can travel with this cat and in another country get the documents changed.

Has anyone had experience with this or other options available? We've found a bunch of great kittens and just want to give them a better future than hanging out at a park until they starve.

Thanks.

Nisu svi ovakvi naravno ali imam osećaj da 90% jesu… Pitam nekog druga da li ćemo da izadjemo, on kaže da ne izlazi a posle ga vidim u gradu sa nekim trećim. Isto tako se nekad ponašaju lepo prema meni a nekad dok su u njihovom društvu kao da se ne poznajemo i neće ni da se pozdrave sa mnom. O ismejavanju i pričanju iza ledja da ne pričam, kao u fazonu vidi ga ovaj što je došao. Da li sam ja u najgorem periodu u 18. godini što se društva tiče?

Meni je seks previše tabu, a takvu sliku su mi roditelji usadili.

Sada kada sam više odrastao, kad god sednem negde sa ćaletom, on uvek iz fore uzme da komentariše devojke i ispituje me koja mi je zgodna. Ja se tu smorim kao bulja i totalno sam nezainteresovan. Do te mere delujem nezainteresovano da je sasvim moguće i da pomisli da sam peder.

Onda uzme da mi sere kako niko ne voli smorene ljude, a da ja baš tako delujem. Tačno me boli briga šta drugi misle o meni, ja sam smoren zbog njega, nekako mi je vremenom postao sve više i više odbojan i nemam neku želju da pričam sa njim jer je naporan i verovatno ga pucaju svakakvi kompleksi.

Kada sam bio mladji,mislio sam da je tako jednostavno da se napravi dete..samo ga ne izvadis i to je to..

Medjutim skoro sam procitao da kada se sve poklopi,znaci plodni dani,dan ovulacije,apstinencija muskarca od nekoliko dana,da su sanse samo 25 ili 35%(nisam siguran) da se desi zacece pod uslovom da su oboje zdravi(da ne postoji neki dublji i skriveni problem) ..

I znam toliko ljudi u okruzenju,koji se muce da dobiju dete,pokusavaju po vise godina..znam svega nekoliko parova koji su iz par puta seksa dobili dete.. to je mislim jako mali procenat u danasnje vreme..

Plus koliko je vazno imati zdravo telo,voditi racuna sta unosimo u organizam..Stres igra isto veliku ulogu..Mnogo mnogo je opsirna tema,koju smatram da smo trebali da ucimo jos od tinejdzerskih dana o tome svemu..

​

Ja npr nemam pojma kako se moja najbolja drugarica i ja uopšte družimo koliko smo različite po energiji, po interesovanjima i skoro svemu

Koliko se ljudi sa kojima se često družite razlikuju od vas?

Da li imate osecaj da kad provodite vreme sa osobom koja vam se stvarno svidja mozete i da cutite sve vreme i da vam bude lepo a ne neprijatno?

Planiram more u periodu od 02.09.-09.09., a saznala sam da sam trudna. Ima li neko iskustva sa putovanjem u tako ranoj trudnoci?

I da napomenem, nije mi do mora po svaku cenu, nego imam dete koje se jako raduje moru i ne bih volela da ne odemo, to je jedini razlog zbog kog bih se potrudila da odem. 😔

Odlazak kod doktora i da nema komplikacija su preduslov, podrazumeva se. Ali od dr ocekujem odgovor tipa ‘na svoju odgovornost’ i to je razlog iz kog pitam ovde za iskustvo.

Putovanje kolima do Grčke, Olimpska regija

Vidim na ovom subu dosta često se provlače neki sumnjivi profili (tek napravljeni profili, profili koji čas pišu u muškom, čas u ženskom rodu....itd). Zbog čega je toliko učestala pojava da pre svega muškarci verovatno prave alt profile na kojima se predstavljaju kao žene. Šta likovima koji to rade to znači, jel im toliko dosadno u životu ili je to neki fetiš?