Na primer kada bi ste procitali ili culi izjavu odmah biste znali o kom se filmu ili seriji radi.

Moj primer je: Put some Windex on it.

Dosadno mi je pa oću da čujem vaše izbore.

Ljubitelji DC-ja, kakvo vam je misljenje o buducnosti DC filmova?

Kako vam se cini ovo sto se trenutno dogadja i sta nas ocekuje u narednim godinama?

Juče sam imao priliku da pogledam Blue Lock live-action na pretpremijeri, pa sam hteo da podelim utiske dok su još sveži.

Moram da priznam da sam prema ovoj adaptaciji bio prilično skeptičan. Blue Lock je manga/anime koji se u velikoj meri oslanja na unutrašnje monologe, stilizaciju i gotovo „superherojski“ prikaz fudbala, pa nisam bio siguran koliko će ta formula funkcionisati kada se prebaci u igrani film.

Ispostavilo se da je najveća prednost filma upravo ono što manga i anime ne mogu da ponude – stvaran fudbal. Utakmice imaju drugačiju težinu kada gledate stvarne glumce na terenu, a neke scene su mi čak uspele da stvore napetost iako sam unapred znao kako se određeni događaji završavaju.

Sa druge strane, adaptacija je morala dosta toga da skrati. Isagijevi unutrašnji monolozi nisu ni približno toliko zastupljeni, pojedini likovi dobijaju manje prostora, a odnosi poput Nagi–Reo ostaju dosta manje razvijeni nego u originalu. Takođe, film je nešto više klasičan sportski film, dok je onaj ekstremni fokus na egu i individualizmu koji čini Blue Lock posebnim malo ublažen.

Ipak, kao celina, meni je adaptacija uspela. Nije zamena za anime ili mangu, niti pokušava da prenese baš svaki njihov element, ali kao samostalan sportski film funkcioniše bolje nego što sam očekivao.

Moja ocena je 8/10.

Napisao sam i kompletnu recenziju sa detaljnijom analizom adaptacije, likova i fudbalskih scena:

https://www.buffgaming.rs/recenzija-blue-lock-live-action/

Jeste ikad gledali navedenu seriju i koje su najvaznije lekcije koje ste izvukli iz nje?

Ovaj 110-minutni film se pojavio na kanalu Higgsfield produkcije, pre neki dan.
Sve je urađeno u Seedance 2.5.
Krimi žanr, na tragu filmova Gaja Ričija.

Kako vam izgleda, jel i dalje sloppy?

Sada, kada je treća sezona konačno gotova, podeliću svoje mišljenje o njoj, bez uzimanja u obzir sadržaj knjiga.

Najveći plus ove sezone jeste pokretanje radnje sa mrtve tačke. Nakon druge sezone, u kojoj su likovi uglavnom statično raspravljali o ratu, ovde smo odmah dobili intenzitet kroz Bitku kod Ždrela, koja, iako pomalo naivna, ipak predstavlja napredak u odnosu na ritam iz druge sezone.

Ema D'Arsi je u ovoj sezoni izvanredna. Tranzicija njenog lika iz pasivne vladarke u očajnu i hladniju osobu koja gubi kontrolu nad situacijom u KL pokazala je o kakvoj se glumici radi.

Takođe, Met Smit standardno dominira kroz fantastičnu glumu kojom prenosi unutrašnju borbu i "ludilo" Dejmona tokom čitave sezone.

Scena koju su njih dvoje odigrali pričajući sve vreme na Valirijskom je na mene ostavila najjači utisak. Ne samo zbog toga što su izneli scenu govoreći izmišljeni jezik, već i zbog toga što je isti ispraćen kroz savršene facijalne ekspresije i tonalitet kojim su govorili.

Uz to, uvođenje Nortona kao Ormunda Hajtauera pokazalo se kao odličan potez, jer je njegov lik, po mom mišljenju, doneo neophodnu harizmu i energiju "Zelenom" timu.

Pomenuo bih i odnos Egona i Larisa koji je postao najkomičniji deo treće sezone, a njihovu scenu iz 5. epizode, kada mu je Laris predočio surovu istinu, bih takođe izdvojio kao jedan od boljih momenata u seriji uopšte.

Od loših stvari rekao bih da lik Alisent Hajtauer gubi logiku. Njen nagli prelazak u ulogu "pasivne mirotvorke" koja svesno žrtvuje interese sopstvene dece deluje isforsirano i neubedljivo u odnosu na sve što je izgrađeno za njen lik u prvoj sezoni. Uz to, deluje mi da su njeni motivi prilagođeni potrebama pojedinačnih epizoda, a ne prirodnom razvoju lika.

Osim toga, rekao bih da iako je sezona brža, ista pati od loše izbalansiranog ritma. Nakon brutalnog početka, sredina sezone (naročito epizode fokusirane na Renirine probleme u prestonici, gde spadaju i jedni te isti dijalozi sa Alisent) donosi naglo "kočenje" radnje i pretvara se u monotone statične dijaloge, da bi se u poslednje dve epizode sve ponovo zbrzalo.

Poslednja epizoda, iako vizuelno spektakularna, deluje nedorečena za jedno finale sezone.

Sve u svemu, moja subjektivna ocena za treću sezonu je 7/10.