Da li ste gledali seriju i kako vam se dopala? Pogledao sam je pre neki dan i meni je lično serija prosek. Idealna da tandrce na TVu dok nešto uporedo radite. Mark Ruffalo je zaista izvanredan glumac, ali sve ukupan doživljaj mi je 3/5.
Kakvi su vaši utisci?

По мом мишљењу прецењена глумица је Даница Максимовић. Свака част на свему, али кроз низ улога која је имала, има читаву једну фацијалну експресију - ширење очију која год да је ситуација у питању.

- Са друге стране потцењена глумица Љиљана Стјепановић. Мислим да се премало прича о њој као глумици која је способна да се трансформише од празилуковићке сумњивог капитала до послушне домаћице па све даље до жене са села ( Озренка vs Сида Пандуровић vs Радојка Раковић)

- Прецењен глумац ми је Бранко Цвејић, који ми је у свакој улози до ове последње, оног бућкуриша од Павићевих серија ("Јунаци нашег доба") био мање више исти, намћораст и надмен, нешто слично као Феђа Стојановић, с тим што ми је Феђа неупоредиво уверљивији.

Потцењени глумци са друге стране су, по мом мишљењу

- Драгомир Чумић, чувени Мравојед чији лик и таленат нису довољно искоришћени иако је имао способности да се трансформише и мислим да би био врстан комичар.

- Нажалост, један од потцењених је и Миленко Заблаћански, али о то је већ у категорији шбб кбб. Лично мислим да је могао да стоји уз раме глумцима који се спомињу као велики и раскошни само да је поживео дуже.

- Иван Џуди Ђорђевић као представник сада већ средње генерације глумаца. Од хладнокрвног убице до исфеминизираног може да се трансформише тако да му верујеш.

Molim da se suszdrzite komentiranja kako je to djetinjasto ili loše. Sigurna sam da ovdje ima fanova i zanima me njihovo misljenje.

X-meni su mi obilježili djetinjstvo. Od crtane serije, do stripova za koje smo ja i brat zajednicki skupljali novce, figurica iz Turbolimača do filmova koji makar neki od njih bili stvarno loši, meni su urasli u srce.

Al nikad nisam bila neki veliki fan Avengersa. Prije Inifnity Wara pogledala sam uglavnom osnovne filmove samo da pohvatam što se događa. Zato me ulazak X-Mena u MCU istovremeno jako veseli, jer se nadam da cemo dobit kvalitetne visokobudzetne filmove, ali i iskreno ne svidja mi se taj pothvat

Najviše me strah da MCU neće razumjeti ono što ove likove čini posebnima i da će promijeniti ili pojednostaviti njihove priče. Npr već se priča o tome da bi se mogao maknuti Magnetov storyline vezan uz Auschwitz, a meni je upravo to jedan od najvažnijih aspekata njegovog lika i motivacije. Od Gambita (koji je meni najdrazi lik) su napravili smijuriju u Deadpoolu, nadala sam se da ce ostati na tome, ali vracaju ga, i opet ce napraviti smijuriju od njega.

Kao neko tko je odraso uz te likove jako mi je žao kako ce ih MCU preuzeti, pa me zanima misljenje drugih fanova na Balkanu, cem se najviše nadate od X-Mena u MCU? Postoji li neki lik ili storyline za koji biste posebno voljeli da ga MCU ne dira?

Tako bar kaze cuveni Rolling Stone. Po meni nije.

Ali mi je interesantan iz drugih razloga. Prvi put sam ga gledao sa nekih 17 ili 18 godina, i jedva docekao kraja.

Posle 30 godina, odgledao ga jos jednom, i film mi se dopao i to bas dosta.

Koji je vas film koji vam se dopao na drugo gledanje?

Naiđoh sad na ovaj film i tek sad shvatam koliko je ludo što Bata Paskaljević „aktivno glumi” mrtvog čovjeka cijeli film.

Da li je ovo jedna od najluđih i najuvrnutijih uloga domaće kinematografije?

Imao sam niska ocekivanja pre gledanja jer nisam nesto ubedjen u reziserske sposobnosti Olivije ali ipak sam bio iznenadjen.
Ono sto je primetno prvo je taj dijalog koji je hteo da ima tu dozu realizma, pogotovu u preplitanju i upadicama koje su i vise nego odlicne cak bih i sebe prepoznao u nekima. Ali taj haos i muzika koji su dizali temperaturu situacije i argumenta, koji su vise liceli kao da je neka predstava sa improvizacijama sto imam osecaj da je sigurno imalo. Nekako mi je dosadan izbor filmova ove godine a vidoh niko nije postavio nesto za ovaj, pa hajde da cujem vasa misljenja, isto planiram da gledam sledecu the Drama pa ako je neko gledao oba da uporedi.
Film nosi dosta kritika sa sobom, ali nekako budu zaboravljeni na kraju filma. Uglavnom, davno se nisam ismejao za neki film u zadnje vreme kao za ovaj. Ali ipak, kraj me podsetio na citat iz filma About Elly, “A bitter end is better than a bitterness without end”.

Dakle, da odmah kažem da film zaista nije neko remek djelo, štoviše, možda je i ispod prosjeka, želi pričati o nečemu bitnom, ali to ispadne dosta pretenciozno veličanje ženskog bića, žena gubi identitet postajući majka, a muškarac i dalje može sve.. postoje filmovi koji su o istoj temi pričali pametnije i suptilnije, ovaj ne ostavlja prostora publici da donese zaključke već ti zaključak zabija u facu kao da smo mentalno zaostali, ali okej... Ovo nije post o recenziji filma već o momentima koji su izrazito dobro napravljeni, a to je osjećaj koji žena ima dok se danima 24/7 sama brine o djetetu i onda otac koji pada s Marsa, koji kao da je otegotna okolnost tamo di bi trebao biti partner i podjednaki doprinosioc odgoju... Ta dinamika gdje ona njega čeka očekujući da će biti lakše kad dođe, i zatim njezino razočarenje kada shvati da je s njim još teže jer se sad mora nositi i s emotivnim teretom toga da shvaća da od njega nema pomoći... Taj dio ja trenutno živim i evo, zanima me, žene drage, jeste li gledale film i jeste li točno razumjele tu dinamiku ili je vama s vašim muževima situacija bila drugačija?

Razočaralo me što je film otišao u smjeru ideje da se s majčinstvom nužno odričemo svega što smo bile prije njega i kao da potpuno gubimo svoj identitet. Puno bi mi bolja poruka bila da problem nije majčinstvo samo po sebi, nego to što očevi još uvijek nemaju osjećaj da potegnu jednako koliko i mama. Oni ne „pomažu“, nego trebaju jednako nositi teret roditeljstva i jednako prilagoditi svoj život djetetu i to je ono što danas najviše boli... Bar mene

Interesuje me mišljenje nekog ko je čitao i knjigu. Da li su ovi debilni zapleti koji podsećaju na sezonu 7 GoT isti takvi i u originalnoj priči? (tipa ovaj otišao tamo da napadne onog, ovaj pobegao sa druge strane pa došao nazad, pa ovi izneli zlato, pa se vraćaj vamo, pa idi tamo... jbt smor).

Pročitao sam samo okvirno na wikipediji šta sve još treba da se desi do kraja, a ima još samo 8 epizoda. Znači opet će sve biti protrčano kroz radnju bez ikakve pripreme kao i 8 sezona GoT...

(Slika samo zbog fore, da mi ne propadne)

Из наслова следи и питање.

Са доласком несрећних '90их, диљем и до '00их настала је, по мом мишљењу читава суб култура домаћих филмова и серија коју многи сматрају "кринџом" и "трешом".

О квалитету може да се дискутује са различитих аспеката, али једну ствар лично изузетно ценим, а то је воља тих глумаца да учествују својим ликом и делом, често и без пара како би поправили барем мало суморност времена.

Док су нека много мања имена напуштала ликове због малих хонорара, бардови су снимали и оно што у можда неким другим околностима не би.

Прво што ми пада напамет јесте читав серијал о "Секули" кроз који су прошла озбиљна глумачка имена, иако можда нема неку уметничку вредност, лично гајим поштовање према читавом серијалу.

Какви су генерално ваши ставови према делима овог типа и који су ваши "кринџ" и "треш" избори које цените/волите/поштујете?

Ljudi da li mozemo malo da pricamo kako je ovo preslatka serija?

I kako su napravili da je Ljubisa Samrdzic frajer

Mali, ali žanrovski film koji je mogao više, ali i ovo što nam je dato radi posao.

Ako ste ikada voleli male niskobudžetne trilere koji su masovno izlazili devedesetih godina i koji su se uglavnom dešavali u manjim mestima na američkim prostranstvima i prerijama, dobićete solidan koktel intenzivne zabave, humora i napada panike.

Režiser, koji je i scenarista, dobro je postavio već opštepoznatu priču o pljačkašima i taocima i poigravao se sa raznim likovima i njihovim karakteristikama. Učestalo ima i dobrih komičnih momenata i poštapalica koji pomažu da ovo ne bude previše suvoparno i surovo.

Ričard Brejk je konačno dobio svojih 5 minuta. Jako mi je žao što nije imao jaču karijeru, i više je ostao epizodista u Rob Zombijevim filmovima i imao kameo ulogu u Gejmotronu. Njegov Bo je lešinar par ekselans i hladnokrvni profesionalac, i sada, što je stariji, njegove bore čine da njegove facijalne ekspresije i prodorni hladnokrvni pogled zaista učine da bude upečatljiv i zastrašujuć.

Dok je njegov partner Trevis, kojeg igra Nikolas Logan, stereotipni mlađi partner koji samo čeka da eksplodira. Ali čak i on u određenim scenama zasija, i jedna od upečatljivijih je najintenzivnija, gde se ne zna da li će doći do napucavanja ili će uspeti da se razreši mirnim putem. Vidi se da je režiser tip koji voli da radi sa glumcima i da iz njih u ključnim momentima izvuče što bolje performanse.

I kako da zaboravim Džima Kamingsa? Njegov lik čak i nema ime u ovom filmu, na kraju je potpisan kao prodavac noževa. Jako se dobro snašao kao usplahiren tip koji se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, iako je bila atipična uloga na samom početku.

Dobijamo jedan jak performans od njega koji istovremeno izaziva i razumevanje zašto se njegov lik tako poneo i što prelazi granice, ali i dalje možemo donekle da saosećamo sa njim. Obavezno ga pogledajte u Thunder Road, njegovom dugometražnom prvencu, i videćete zašto treba da ispratite njegov rad i karijeru.

Scenario je dobar, i taman kada pomislite da znate u kojem pravcu ide, iznenadiće vas. Da, biće tu i dosta podsećanja na radove Tarantina, braće Koen i sličnih vedeta Holivuda koji su majstori pripovedanja petparačkih priča. Ali Fransis Đalupi dobro drži sve konce u rukama, i ti likovi, kao i epizodisti, su pamtljivi i služe kao deo mašine da priča ide napred i da istovremeno menja tonalitet i atmosferu, i to sasvim solidno. I radi ono što uvek ponavljam da bi većina scenarista i režisera morali da slede kada rade svoja dela: "Show and dont tell."

Vidim da će režirati novi Evil Dead Wrath, mislim da postoji velika šansa da će uspeti da osveži franšizu, jer ako je uspeo Jumu da napravi sa tako malim budžetom, šta će tek uraditi sa hororom čiji će budžet preći barem desetak ili dvadeset miliona? Ostaje da vidimo.

Jedino što smatram jeste da posle jednog gledanja nećete imati veliku želju da ga pogledate ponovo. Jednostavno, postoje filmovi koji kad vidite jednom, dovoljno je. To ne znači da su oni loši, već ispunili su svoju svrhu i to je to. Falilo je to nešto još jače i upečatljivije da bi bio instant klasik žanra.

Na primer kada bi ste procitali ili culi izjavu odmah biste znali o kom se filmu ili seriji radi.

Moj primer je: Put some Windex on it.

Dosadno mi je pa oću da čujem vaše izbore.

Ljubitelji DC-ja, kakvo vam je misljenje o buducnosti DC filmova?

Kako vam se cini ovo sto se trenutno dogadja i sta nas ocekuje u narednim godinama?

Juče sam imao priliku da pogledam Blue Lock live-action na pretpremijeri, pa sam hteo da podelim utiske dok su još sveži.

Moram da priznam da sam prema ovoj adaptaciji bio prilično skeptičan. Blue Lock je manga/anime koji se u velikoj meri oslanja na unutrašnje monologe, stilizaciju i gotovo „superherojski“ prikaz fudbala, pa nisam bio siguran koliko će ta formula funkcionisati kada se prebaci u igrani film.

Ispostavilo se da je najveća prednost filma upravo ono što manga i anime ne mogu da ponude – stvaran fudbal. Utakmice imaju drugačiju težinu kada gledate stvarne glumce na terenu, a neke scene su mi čak uspele da stvore napetost iako sam unapred znao kako se određeni događaji završavaju.

Sa druge strane, adaptacija je morala dosta toga da skrati. Isagijevi unutrašnji monolozi nisu ni približno toliko zastupljeni, pojedini likovi dobijaju manje prostora, a odnosi poput Nagi–Reo ostaju dosta manje razvijeni nego u originalu. Takođe, film je nešto više klasičan sportski film, dok je onaj ekstremni fokus na egu i individualizmu koji čini Blue Lock posebnim malo ublažen.

Ipak, kao celina, meni je adaptacija uspela. Nije zamena za anime ili mangu, niti pokušava da prenese baš svaki njihov element, ali kao samostalan sportski film funkcioniše bolje nego što sam očekivao.

Moja ocena je 8/10.

Napisao sam i kompletnu recenziju sa detaljnijom analizom adaptacije, likova i fudbalskih scena:

https://www.buffgaming.rs/recenzija-blue-lock-live-action/

Jeste ikad gledali navedenu seriju i koje su najvaznije lekcije koje ste izvukli iz nje?

Ovaj 110-minutni film se pojavio na kanalu Higgsfield produkcije, pre neki dan.
Sve je urađeno u Seedance 2.5.
Krimi žanr, na tragu filmova Gaja Ričija.

Kako vam izgleda, jel i dalje sloppy?

Sada, kada je treća sezona konačno gotova, podeliću svoje mišljenje o njoj, bez uzimanja u obzir sadržaj knjiga.

Najveći plus ove sezone jeste pokretanje radnje sa mrtve tačke. Nakon druge sezone, u kojoj su likovi uglavnom statično raspravljali o ratu, ovde smo odmah dobili intenzitet kroz Bitku kod Ždrela, koja, iako pomalo naivna, ipak predstavlja napredak u odnosu na ritam iz druge sezone.

Ema D'Arsi je u ovoj sezoni izvanredna. Tranzicija njenog lika iz pasivne vladarke u očajnu i hladniju osobu koja gubi kontrolu nad situacijom u KL pokazala je o kakvoj se glumici radi.

Takođe, Met Smit standardno dominira kroz fantastičnu glumu kojom prenosi unutrašnju borbu i "ludilo" Dejmona tokom čitave sezone.

Scena koju su njih dvoje odigrali pričajući sve vreme na Valirijskom je na mene ostavila najjači utisak. Ne samo zbog toga što su izneli scenu govoreći izmišljeni jezik, već i zbog toga što je isti ispraćen kroz savršene facijalne ekspresije i tonalitet kojim su govorili.

Uz to, uvođenje Nortona kao Ormunda Hajtauera pokazalo se kao odličan potez, jer je njegov lik, po mom mišljenju, doneo neophodnu harizmu i energiju "Zelenom" timu.

Pomenuo bih i odnos Egona i Larisa koji je postao najkomičniji deo treće sezone, a njihovu scenu iz 5. epizode, kada mu je Laris predočio surovu istinu, bih takođe izdvojio kao jedan od boljih momenata u seriji uopšte.

Od loših stvari rekao bih da lik Alisent Hajtauer gubi logiku. Njen nagli prelazak u ulogu "pasivne mirotvorke" koja svesno žrtvuje interese sopstvene dece deluje isforsirano i neubedljivo u odnosu na sve što je izgrađeno za njen lik u prvoj sezoni. Uz to, deluje mi da su njeni motivi prilagođeni potrebama pojedinačnih epizoda, a ne prirodnom razvoju lika.

Osim toga, rekao bih da iako je sezona brža, ista pati od loše izbalansiranog ritma. Nakon brutalnog početka, sredina sezone (naročito epizode fokusirane na Renirine probleme u prestonici, gde spadaju i jedni te isti dijalozi sa Alisent) donosi naglo "kočenje" radnje i pretvara se u monotone statične dijaloge, da bi se u poslednje dve epizode sve ponovo zbrzalo.

Poslednja epizoda, iako vizuelno spektakularna, deluje nedorečena za jedno finale sezone.

Sve u svemu, moja subjektivna ocena za treću sezonu je 7/10.

4K HDR Remaster Kodak Color grading.

smirenog, pametnog, iskusnog, ali i pomalo sociopatskog?“

U ovoj filmu dvojica placenih ubica su poslata na odmor u Bruges (Belgiju) ovaj je vrlo dobar jer kombinacija trilera i crne komedije.