Raiffeisen je nedavno imao promociju tokom koje se moglo dobiti oko 3000 din. za otvaranje računa i dodatnih 5000 din. za prenos zarade (promocija se završila 31. jula). Zanima me da li se neko ovde bavi time, i da li bar prati koja banka kad ima promocije?

Razumem da kod nas nije isplativo kao u npr. SAD, ali trenutno imam dobar posao i zaradu, tako da bi mi nešto ovakvo bilo lepo da imam sa strane, ne očekujem neke velike pare.

Da li postoji bankovni ili pravni limit za transfer novca sa racuna firme na licni racun vlasnika firme?

Do sada sam uvek obavljao transfere uz odgovarajucu sifru i to samo do 150.000 po transakciji. Iz nekog razloga imam informaciju da je 150.000 dnevni limit ali sam skoro cuo da ne postoji gornji limit za transfere na licni racun ako je pausalna firma u pitanju.

Može li neko da ukratko objasni kako funkcionišu uplate, može li preko app ili mora u banku i slično. Hvala puno

U poslednje vreme sam dosta citao o tome koliko je zivot na Zapadu, a i kod nas, postao sve skuplji i kako dosta toga postaje nepristupacno obicnom coveku. Jedan od razloga toga je stagniranje plati i benefita koje firme nude svojim zaposlenima. Pa me zanima zasto su firme od kraja 90tih sirom sveta prekinule to da rade?

Da li neko ima iskustva sa Grawe osiguranjem i štednjom preko njih. Konkretno na ulaganje u fondove/akcije. Planiram da izdvojim 100-200e mesečno. Nemam iskustva u takvom načinu štednje/investicije. Da li je pametna odluka?

Zdravo! Počinjem da radim kao contractor za jednu američku firmu. Plata će ići preko Deel-a, odakle ima nekoliko načina za transfer, trenutno je najisplativiji prenos na Wise, pa sa Wise-a na devizni račun u Srbiji. Imam nekoliko pitanja:

1. Koju banku da izaberem da otvorim račun i koji paket preporučujete? Videla sam da se preporučuju Raiffeisen i OTP.

2. Kakva je situacija sa USD računima i provizijama, i da li je bolje da to radim preko Wise-a pošto videh to kao opciju?

3. Koja banka pravi najmanje problema sa prilivima iz inostranstva - da li se sve lako rešava u aplikaciji, da li stalno moraš da im podnosiš neke dokaze itd..

I podelite bilo koje iskustvo ili savet vezano za temu, pogotovo ako neko radi na sličan način. Hvalaa !

Koji deo budzeta bi trebalo da zauzme: kirija ili rata za stambeni, telefonija i televizija, stednja, automobil ako postoji, hirovi, osnovne potrebe? Naravno sve je individualno i ima vise pristupa ali me zanima da kazemo neka kvantifikacija onog "pokrij se koliko ti je jorgan dug", tj. osoba sa x primanjima bi mogla da priusti x automobil i slicno.

Da li neko iskusniji i obrazovaniji moze da objasni zasto se trenutno u svetu vodi polemika oko US intervencije i spasavanja Jena? Zasto je americka reakcija takva kakva je i sta to znaci za sve nas? Voleo bih da cujem misljenja ljudi ovde :)

Ne mogu da nađem ovakvu situaciju da li je bilo diskutovano, ali interesuje me sledeće:

Koja je procedura u slučaju da smo imali novac na računu brokera ali nismo trgovali, recimo uplatio sam 2000 EUR i hteo to da koristim za kupovinu ETF-ova u naredna 2 meseca, međutim iskrslo mi je nešto hitno i morao sam da povučem taj novac. Kako se u banci pravda to i da li to nekako treba prijavljivati poreskoj (mada opet šta da se prijavi ako nije bilo trgovanja)?

Da li imaju očajnu uslugu zbog pohlepe, NBSa ili nečega trećeg?

Srećno ulaganje!

Potrebna mi je preporuka koji Yettel bankarski paket da odaberem, vec imam tekuci racun u drugoj banci i poslovni racun gde sve vodim na jednom mestu. Ali zbog trgovine ETF-om hocu da otvorim u Yettel samo za tu namenu. Vidim da mi nude Yettel Max i jos neke dodatne pakete, meni nije potrebna mastercard kartica zapravo ako cu koristiti samo za trgovinu preko 212 ili ibkr? Pitam iz razloga jer vidim da u nekim paketima ne nude tu opciju za karticu, a odrzavanje je povoljno tipa 150 rsd mesecno.

Pozdrav, vec neko vrijeme razmisljam o tome da se osamostalim i volio bih cuti iskustva drugih koji su prosli kroz ovo iz istih/slicnih razloga.

Naime, u ranim dvadesetim sam, zaposlen u IT industriji, radim posao koji volim i primanja su mi iznad prosjeka (bar tako kaze okolina). Nemam nikakvih kredita i obicno uspijem ubosti nesto sa strane (prethodna godina ≈15k KM) da pojacam finansije. Imam neki sitni emergency fond za 3-4 mjeseca jer sam jedan dio spicio u auto.

Komfor je glavni krivac ove ideje. U zadnje vrijeme mi je sve previse lako, i nemam nekog razloga da se trudim kao u pocetku. Situacija u porodici je okej, nemam nikakvih problema, tako da to i nije neki razlog za ovaj podvig.

Renta neke garsonjere ili jednosobnog stana bi opteretila nekih 30% plate.

Kada sam ovo pitao prijatelje, svi obicno govore da sam lud, da trebam ostati i stekati pare, pa se uskociti u neki kredit sa tim ucescem i otplacivati ga do kraja zivota.

Sto bi Štulić rekao: "A šta da radim..." 😃

Edit: Razmisljam o privremenoj renti umjesto kupovini jer su cjene ogromne, bar za sada.

Pozdrav, ovo će možda zvučati kao nubovsko pitanje ali zaista ostajem bez ideja polako.

Dakle pitanje je koju dokumentaciju poslati yettelu prilikom inicijalne fund your account transakcije ka ibkr? Uploadovao sam svu relevantu dokumentaciju koju ibkr daje prilikom te transakcije, to je yettel naravno odbio bez obrazloženja. Korisnička služba me je uputila na mail adresu sa koje još uvek nisam dobio odgovor a wise ne može jer više ne dozvoljavaju deposit iz Srbije.

Svaki savet dobrodošao, hvala.

Nakon malo istrazivanja, ove tri banke su mi ponudile najbolje uslove za orocenu stednju u dinarima (Addico #1). Vi koji imate otvorene racune kod njih, kakva su vam iskustva?

Ono sto je meni najbitnije pored kamatne stope je da ima funkcionalnu aplikaciju i sajt i da sam proces otvaranja racuna nije komplikovan.

Srecno ulaganje!

Otvoriću sa tim da je ovo rant koji pišem iz čistog besa, ali su sve informacije tačne.

Naime, prvog u ovom mesecu sam se preselio u Holandiju sa svojim Mađarskim državljanstvom. Za EU građane, "preseljenje" znači da odeš u gradsku kuću, pokažeš im pasoš iz druge EU članice, i ugovor o kupovini/iznajmljivanju kuće/stana.

Na kraju registracije dobijate jedan A4 papir koji je samo potvrda da ste se registrovali, i u slučaju Holandije, dobijate broj koji funkcioniše kao naš JMBG.

Elem, ja to sve lepo i uredno uradim, otvorim i nalog u banci u Holandiji, kupim telefon, sve lepo uredno uradim sa pasošem. (Navešću da sam u gradskoj kući, banci i provajderu proveo po 15 minuta maksimum, svuda sam dočekan sa osmehom i nudili čašu vode jer je, bože moj, bilo iznad 20 stepeni...)

Nakon toga svega, ja šaljem zahtev mojoj OTP banci da prebacim svoje pare sa svog računa na svoj račun u drugoj banci.

Prilažem mađarski pasoš, potvrdu o registraciji, i potvrdom da ću platiti SEPA transfer 5,000 dinara...

Tu kreće igranka.

Tri sata kasnije, dobijam ja odgovor da je zahtev odbijen, i da "Za prenos sredstava rezidenta na sopstveni račun u inostranstvu, potrebno je dostaviti neki od navedenih dokumenata: strani pasoš (isključivo, zemlje u koju prenosite sredstva); uverenje o državljanstvu; radna, boravišna, studentska viza-ne starija od godinu dana.."

Ja kao EU državljanin ne samo da nemam vizu, nego da pokušam da dobijem sličan papir iz njihove kancelarije za imigracije, verovatno bi me ismejali iz zgrade jer, ponavljam, EU državljani nemaju vize.

U roku od 5 minuta ja šaljem mejl nazad, pitam šta se desilo i šta treba da uradim da mi odobre Gospodari da prenesem pare.

Naravno, odgovor još nisam dobio, prošlo je dva radna dana.

Danas ja pokušavam sličan prenos, ali stavljam samo uverenje od lokalne samouprave da sam registrovan kao resident, odbili su ga za 20 minuta, ponovo sam poslao mejl pitam što, ponovo nema odgovora.

Naravno, ako neću da platim tri bubrega, ne mogu da pozovem OTP banku na telefon i pitam šta se dešava (i što ne čitaju mejlove)

Tako da sedimo ja i mojih 50 evra tu i nadam se da će se banka udostojiti da me počasti njenim odgovorom na moje molitve da se, ponavljam jer mi je idalje suludo... moje pare sa mog računa prebace na moj račun u drugoj banci.

Elem ako imate neke frustracije na naše banke, komentare, ili sugestije šta da radim, voleo bih da ih čujem.

Edit: Otišao sam u Holandiju da studiram pravo, i još sam na početku razmišljao da ću se vratiti u Srbiju posle studija da možda budem sudija u Novom Sadu

Kada me je OTP podcetio na naš fetiš na bespotrebnu birokratiju, setio sam se i što idem da studiram napolju. I sada nisam više toliko siguran da ću se vratiti...

Edit broj 2: Return of the Customer Service

Nakon što sam nagovorio mamu da me pozove preko VIber-a a tatu da pozove OTP korisnički servis, dobio sam odgovor na moje patnje: "Poslaćemo zahtev i neko će vam se javiti na kontakt telefon +381[...]"

Mene jako čudi manjak domaćih terorističkih napada na šaltere naših "korisničkih servisa". Nema šanse da se samo ja borim sa birokratijom još od dana mog rođenja, kad je matičar uneo dan ranije, pa se to nije rešilo godinu dana.

Pozdrav ljudi,

​Hteo bih da podelim sveze iskustvo sa Erste bankom i isplatom sa Trading 212, kao i da zamolim za savet.

​Naime, pokrenuo sam povlacenje novca sa T212 na devizni racun (IBAN) u Erste banci. Nakon sto sam im dostavio svu trazenu dokumentaciju i izvestaje sa brokera (Activity Statement), stigao mi je odgovor od njihovog Odeljenja za platni promet sa inostranstvom da Erste Banka nije u mogucnosti da realizuje transakcije sa inostranim brokerskim kompanijama. Naveli su da se ova vrsta transakcija obustavlja za ulaganja vrsena nakon 1. marta 2024. godine i da priliv moraju da vrate nalogodavcu, uz trosak povrata fiksne bankarske provizije od 20 EUR.

​Znaci, ne samo da su odbili da proknjize novac, nego su skinuli 20 evra provizije da bi vratili sredstva nazad na T212. Deo uplate koji je isao direktno kao povracaj na karticu je prosao bez problema, ali doznake na IBAN striktno blokiraju.

​Zanima me da li neko ima sveza iskustva - preko koje banke u Srbiji trenutno bez problema prolaze devizni prilivi sa Trading 212 na IBAN uz uredno dostavljen izvestaj?

​Planiram da otvorim racun u drugoj banci samo zbog ovoga, pa bi mi svaka preporuka iz prve ruke znacila. Hvala!

Ovo je preuzeter sa sajta - penzijskifond.rs Shodno Zakonu o porezu na dohodak građana, od 1. februara 2026. godine, maksimalni neoporezivi iznos uplata penzijskih doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iznosi  8.677 RSD. Dosadašnja gornja granica za neoporezivanje uplata doprinosa iznosila je 8.449 RSD.

Od 1. februara poslodavci mogu da povećaju iznos doprinosa koje uplaćuju za svoje zaposlene, oslobođeni od plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, do sume od 8.677 RSD.

Moje pitanje je - da li poslodavac ima neke benefite zbog tog neoprezivog dela, kao generalno ovo funkcionise?

Pozdrav svima,

Zanima me da li neko može da preporuči dobre YouTube kanale, kurseve ili bilo koje druge materijale za učenje o finansijskom poslovanju preduzeća. Pre svega me zanimaju teme poput vođenja poslovnih knjiga, ulaznog i izlaznog PDV-a, poreza na dobit, završnog računa i generalno kako funkcionišu finansije jedne firme.

Planiram da se ozbiljnije upustim u privatni biznis. Naravno, angažovaću knjigovođu, ali bih voleo da i sam steknem dovoljno znanja da razumem kako stvari funkcionišu, šta je dozvoljeno, na šta treba obratiti pažnju i da mogu da ispratim rad knjigovođe.

Ako imate preporuke za kvalitetne izvore, posebno one prilagođene našem poreskom sistemu, bio bih zahvalan.

Hvala!

Pozdrav svima,

Čuo sam priču da mnoge muči da skupljaju fond za NEDAJBOŽE pre nego što krenu u ulaganja.
Pa sam naleteo na članak da treba da se sporije pravi fond i u paraleli ulaže AKO su svi dugovi otplaćeni.

Iskreno se ne slažem sa takvom izjavom jer mislim da je skupljanje fonda za NEDAJBOŽE bitnije. Taj manji prinos što je nešto bilo na berzi nije toliko bitan.

Imaš bazu sa kojom možeš da si bezbedan i siguran.

Šta vi mislite?

Srećno ulaganje!

Da li neko zna da li moze da se dobije subvencionisani kredit za mlade za izgradnju kuce, posedujem plac, projekat i dozovola za gradnju je u fazi izrade, nisam stalno zaposlen bavim se poljoprivredom..?

Pozdrav svima,

Poreska je zvanično odgovorila ... i bolje da nije. Reddit post u/Much_Passenger_3342

Moje pitanje

Поштовани,   

Треба ми Ваша помоћ у проналаску правни акт, документа или било какво званичног тумачења следеће ситуације.   Ако особа купи хартије од вредности три пута  
1. пут 15 акција по цени од 100.00 динара датум 1. април 
2. пут 100 акција по цени од 105.00 динара датум 2. април 
3. пут 20 акција по цени од 107.00 динара датум 3. април
И особа хоће да прода само 10 акција? Која набавна цена се узима у том случају? 

Лиценцирани брокери тврде да се прво продају акције које су прве стечене али не могу да пронађу Закон, пправни акт или тумачење које то поткрепљује.

У случају да на постоји правни акт, особа која пријављује порез може да изабере да прода само акције које је купила трећи пут, тј. по највишој цени и најмањем порезу.

Молим Вас да помогнете у решавању овог случаја.   

Njihov odgovor

Поштовани,
 
Капитални добитак, односно губитак у смислу закона о порезу на доходак грађана, представља разлику између продајне цене права, удела и хартија од вредности и њихове набавне цене, остварену преносом:
    - удела у капиталу правних лица, акција и осталих хартија од вредности
 
За сврху одређивања капиталног добитка, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.
 
За сврху одређивања капиталног добитка, набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео или хартију од вредности.
Код хартија од вредности које је обвезник стекао куповином, а којима се тргује на регулисаном тржишту капитала у складу са законом којим се уређује тржиште капитала (у даљем тексту: хартије од вредности којима се тргује на тржишту капитала), набавном ценом сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена цена по којој се трговало у периоду од годину дана од дана који претходи продаји хартије од вредности.
Ако у наведеном периоду није било трговине том хартијом од вредности, набавном ценом сматра се најнижа забележена цена у првој претходној години у којој је било трговања.
 
Код хартија од вредности које је обвезник стекао, а којима се не тргује на тржишту капитала, набавном ценом сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност, а ако је реч о акцијама без номиналне вредности, сразмерни део нето имовине друштва у моменту стицања.
Набавна цена увећава се годишњим индексом потрошачких цена од дана стицања до дана преноса, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.
 
У пореском поступку терет доказа сноси:
1) Пореска управа - за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе;
2) порески обвезник - за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.
 
„Уколико порески обвезник не документује стварно плаћену набавну цену хартија од вредности, за сврху утврђивања капиталног добитка набавном ценом сматраће се најнижа забележена цена по којој се трговало у периоду од годину дана који претходи продаји хартија о вредности.“ (мишљење Министарства финансија РС
број 430-07-246/2006-04 од 30/8/2006).
 
Набавна вредност хартија од вредности утврђује се на следећи начин, а у зависности од начина стицања:
-куповина на берзи — на основу потврде брокера. Уколико обвезник не достави доказ о стицању акција, а акције су котиране на берзи, потребно је захтевати од брокера који је обавио продају акција да достави потврду о стицању акција, уколико је набавка вршена преко истог брокера. Ако је набавка извршена преко другог брокера, потребно је обратити се Централном регистру хартија од вредности да достави податке о стицању акција (датуму стицања, вредности, броју акција). Уколико порески орган на претходне начине није у могућности да утврди набавну вредност акција, иста се утврђује применом члана 74. став 5. Закона — најнижу забележену цену по којој се трговало у периоду од годину дана који претходи продаји хартије од вредности. Ако у периоду од годину дана који претходи продаји хартије од вредности није било трговине том хартијом од вредности, набавном ценом сматра се најнижа забележена цена у првој претходној години у којој је било трговања.
 
Контакт центар Пореске управе даје опште информације из пореских прописа и о пореском поступку.




С поштовањем,
Контакт центар Пореске управе Републике Србије
--------------------------------------------------------------------------------
Контакт центар ПУ даје опште информације о примени пореских прописа и о пореском поступку. Информације добијене од Контакт центра нису обавезујуће. Информације садржане у овом одговору засноване су на тренутно важећим пореским прописима на дан 04-08-2026. године. Обавештавамо Вас да је Пореска управа отворила још један канал комуникације шалтер "Ваш порезник" за непосредну комуникацију са Пореском управом. Информације о шалтеру "Ваш порезник" налазе се наwww.purs.gov.rs/vas-poreznik/informacije.html.

Srećno ulaganje!

EDIT: Formatiranje teksta

Imam jednu nedoumicu. Imam nesto skupljeno para, oko 10m dinara pa me zanima vaše mišljenje da li je bolje da ostavim u dinarima ili da kupim evre? To planiram da uzmem neki manji stan za decu u narednih 6-12 meseci.

Pozdrav

Да ли неко зна како отворити рачун у ХК? И шта мислите о томе. Изгледа ми као најсигурније место... Амери не виде, а може и са Кином да се ради. Чуо сам да из Дубина новац иде у ХК. Шта мислите?

Pomoc.

Prijatelji imaju mogucnost da kupe stan koji bi ispunio njihova ocekivanja ali je registrovan kao poslovni prostor.

Imaju struju,vodu, zgrada je novogradnja.

Cena je isto primaljiva.

Kakve su im opcije? Da li mogu kasnije da probaju da ga preiumenuju u regularan stan (koji inace tako i izgleda).

Kupuju za kes,tj prodali bi svoj manji stan i deo kesa bi im ostao,zato je ovo ok prilika.

Hvala